4. Oktobar 2009.

Voda je život, kaže se. A kako i ne bi kada, zauzima 2/3 površine zemljine kugle,
takođe i preko 2/3 težine čoveka.

Ma koliko nauka daleko odmakla, o vodi se malo zna. Onaj ko ima vodu, imaće sve.
 I zato se veruje da će 21. vek biti vek borbe za vodu i vek istraživanja vode.

Srbija je izuzetno bogata izvorima mineralne vode ( oko 200 izvora ),
a postoje i 32 registrovane punionice mineralne vode.

Postoje tri vrste vode ( u Srbiji ): panonska, vulkanska i desidentna. Odlika panonske vode je da ima visoku mineralizaciju. ( 3.5 – 20.4 g/l ), veoma visok sadržaj natrijuma, hlora i joda! Vulkanska voda je zastupljena u Centralnoj Srbiji i odlikuje je prisustvo kalijuma, litijuma, rubidijuma i cezijuma. Desidentnu vodu odlikuje to da je nastala od atmosferske vode koja ponire i do izvora se usput mineralizuje u malom procentu.

Dobro je kada voda ima oko 90 mg/l magnezijuma i kada je odnos kalcijuma i magnezijuma 2 : 1.

Voda treba da ima optimalni mineralni sastav, iako se samo 5 – 10% minerala
unosi u organizam vodom, a ostalo putem hrane.

Tvrda voda je zdrava voda! Ona je bogata kalcijumom i magnezijumom. Veruje se da je štetna
( što je pogrešno ) jer prilikom transporta kroz vodovodne cevi taloži dosta kamenca.

Vodu treba piti, čak i onda kada mislimo da nismo žedni. I kada jedete, vi u stvari pijete vodu. I pored toga potrebno je popiti 4 - 5 dodatnih litara vode dnevno. Od trenutka kada se popije do momenta kada se raspodeli po organizmu, prođe oko 30 minuta. Zato je idealno, kada ste budni, piti vodu na svakih pola sata po 2 dcl.

Obično, uvek kada prođem kroz kuhinju popijem čašu vode. Do sada nisam primetio da mi ta količina vode smeta. Voda je česmovača, ne praktikujem da kupujem flaširanu vodu.

Treba razmisliti i o ovim stvarima; o vodi kao aktivnoj stvari pri prenosu raznih informacija i stvaranju ambijenta za razne hemijske reakcije, a sve na osnovu poslednjih istraživanja. To sve efikasno rešava struktuirana voda; naime aktivna struktura vode je kada nema slobodnih elektrona u zadnjoj orbiti tj. kada ona ima kristalnu strukturu. Istraživanja su pokazala da se sve bolesne ćelije nalaze u okruženju nestruktuirane vode.

Gde pronaći takvu vodu u sadašnjim uslovima? To postoji u prirodi otapanjem snega i leda; ostaje nam samo da to uradimo i kući. Zamrznemo vodu, ali ne celu količinu; odsipamo ono što se nije zaledilo do same posude i ostavimo da se sve otopi bez zagrevanja, da toplota preko 37 ne bi uništila karakteristike struktuirane vode.
U toj količini koju smo odstranili ima dosta primesa vode, kojima nema mesta u kristalnoj rešetki struktuirane vode. U zamrznutoj pa posle otopljenoj vodi prečnik molekula sasvim
odgovara otvorima na membranama ćelija, lakše se kreću i štede energiju.

Voda je izvor slabog elektromagnetnog zračenja. Pod uticajem mikroorganizama,
toksina i ostalih zračenja ona menja svoja svojstva.

Smatra se da je ovakva voda ujedno i tajna dugovečnosti nekih naroda, kojima je život vezan za planine. Struktuirana voda dovodi do podizanja imuniteta organizma, daje energiju, a otklanja umor.

Voda se pije u povećanim količinama prilikom fizičkih aktivnosti; pre, za vreme aktivnosti i posle.

Kafa i alkohol dovode do dehidratacije organizma. To isto čine i virusi prehlade.

Za vreme velikih vrućina, hladna voda je najbolja za održavanje balansa vode
u organizmu; ona se apsorbuje daleko brže od toplih napitaka.

Mada, kaže se za hlorisanu vodu da je najveći savremeni ubica ljudi. Hlorisanjem vode stvara se 137 kancerogenih jedinjenja. Na litar vode se dodaje 0.3 – 0.5 mg hlora.

Francuzi ne piju hlorisanu vodu, već je ozoniraju. Hlor se u većini zemalja koristi
ne zato što je koristan, već zato što je jeftin.

Naročito je opasan prilikom toplog tuširanja, kada se pore u koži rašire i kada hlor direktno
ulazi u organizam iz hlorisane vode.

Čovek može da gladuje i 40 dana ( a možda i više ), ali bez vode ne može da izdrži ni 10 dana.
Molekularni signali se ne mogu prenositi bez dovoljno vode.

Sokove ne pijem jer su pasterizovani ( termička obrada ), ili veštački ( hemikalije ) ili pak prepuni belog šećera.

Iako imam sokovnik, od voća ne pravim sokove već ga jedem u celom obliku, jer su i ta biljna vlakna koja sokovnik odbacuje veoma korisna za organizam. Domaće sokove ne pijem, jer se u njih stavlja beli šećer, a kupovne sokove takođe ne pijem što zbog veštačkih supstanci, što zbog pasterizacije – termička obrada.

Sadržaj vode u nekim plodovima (u procentima):

            Krastavac 96, zelena salata 95, paradajz 93, lubenica 92, kupus 92, dinja 91, limun 90, šargarepa 89, celer 88, breskva 87, jabuka 84, kruška 83, smokva 82, grožđe 81.

            Dozvoljeni nivo arsena u vodi je 1 mg po litru.

Za normalno funkcionisanje prostate pijte što više vode.

povratak na presnu ishranu