17. Novembar 2007.

Pod biljnim vlaknima se podrazumeva deo biljne ćelije, koji ne podleže varenju.

Biljna vlakna nisu hrana, ali su potrebna za normalno funkcionisanje organizma.

Biljna vlakna poboljšavaju peristaltiku creva, a samim tim i nihovo efikasnije pražnjenje.

Ona upijaju i uništavaju kancerogene materije u crevima.

Preporučena dnevna količina unosa biljnih vlakana je oko 35 grama?
                                  Najvažniji izvori biljnih vlakana u prirodi su žitarice, mahunarke, voće i povrće.

Imaju veoma važnu ulogu za normalnu probavu, detaljno su poznati mehanizmi njihovog delovanja.
Vlakna za sebe vezuju vodu i povećavaju zapreminu crevnog sadržaja. Time se ubrzavaju i poboljšavaju peristaltički pokreti creva, i stvara se mekša stolica, koja kroz debelo crevo prolazi lakše i brže.
Na taj način omogućavaju redovno i potpuno pražnjenje debelog creva, i sprečavaju zatvor.
Nesporno je da većina zatvora nastaje zbog nedovoljnog unošenja hrane bogate vlaknima;
zato je korišcenje biljnih vlakana najbezbedniji i najprirodniji metod lečenja i sprečavanja ove pojave.

Zbog poboljšanja crevne peristaltike, poboljšava se i normalizuje proces varenja, što dovodi do boljeg iskorišćenja hranljivih materija iz unetih obroka. Zbog svoje hemijske strukture, biljna vlakna za sebe vezuju različite toksine, štetne raspadne proizvode metabolizma,
 i naslage koje se stvaraju na zidovima creva zbog nepravilne ishrane i slabe fizičke aktivnosti.
Biljna vlakna se duže zadržavaju u želucu, stvaraju osećaj sitosti, pa su vrlo efikasno sredstvo za smanjenje telesne mase. Tome doprinosi i njihovo već pomenuto dejstvo na rad creva i varenje.
Redovnim pražnjenjem creva i sprečavanjem zatvora smanjuje se napinjanje, iritacija i upalni proces karakterističan za hemoroide. Zato su biljna vlakna efikasna u lečenju i prevenciji ovog zdravstvenog problema.

Biljna vlakna snižavaju povišen nivo holesterola u krvi, koji predstavlja veoma važan faktor rizika u nastajanju ateroskleroze i srčanih oboljenja. Takode, usporavaju preuzimanje glukoze iz creva u krv, naročito posle obroka, kada je taj proces pojačan. Time snižavaju povišenu glukozu u krvi, i doprinose ukupnoj terapiji šecerne bolesti. Biljna vlakna ne prouzrokuju bilo kakve sistemske efekte,
pa se mogu koristiti u toku dužeg vremenskog perioda.  

Nema stvaranja navike tokom dugotrajne primene.

povratak na presnu ishranu