14. Mart 2009.

Vitamini su pomoćne materije u službi enzima. Količine koje traži organizam za normalno funkcionisanje su vrlo male, ali ih ne može proizvesti(?), već se moraju unositi hranom.

Vitamini A, D, E i K su rastvorljivi u mastima i otporni su na toplotu. Ostali vitamini su rastvorljivi u vodi. U slučaju većeg unosa, neki se mogu čuvati u vidu rezervi ( A i D ) u organizmu, a neki se izbacuju kao višak.

Dejstvo vitamina i njihova asimilacija je direktno uslovljena prisustvom određenih minerala.

Ovo što ću dalje iznositi, pojedinačno o vitaminima su interesantne činjenice, ali vezane za presne plodove. Naravno, da vitamina ima i u namirnicama životinjskog porekla, ali se ovde neću osvrtati na tu činjenicu. 

Vitamin A

            Preporučena dnevna doza je oko 700 mcg.

Nalazi se u paprici, šargarepi, kajsiji, paradajzu, ostalom zelenom i žutom povrću, žutom voću…

            Uglavnom se nalazi u voću i povrću u vidu svog provitamina, beta karotena, koji organizam pretvara u vitamin. Biljna hrana obezbeđuje sasvim dovoljne količine ovog vitamina. Rezerve vitamina A se skladište u jetri. Otporan je na temperaturu i do 120 stepeni.

            Jača vid, povoljno deluje na očne tegobe i noćno slepilo, disajne organe čini otpornijim i  jača imunitet.

            Vitamin A učestvuje u stvaranju pigmenta vida, kao i na stvaranju i održavanju ćelija koje pokrivaju kožu, oči, usta i unutrašnje organe.

U slučaju nedostatka smanjuje se vid noću,a koža postaje suva i krta.Pored navedenog sprečava i stvaranje tumora zahvaljujući svom antioksidacionom delovanju.

Važno je navesti da je predoziranje vitamina A štetno za ljude, nastaje hipervitaminoza, a upotrebom pretežno biljne hrane unose se optimalne količine.    Simptomi hipervitaminoze su perutanje kože, opadanje kose, proliv I zamagljen vid. Karoten deluje preventivno protiv raka, a sa njim nije moguće predoziranje. ?

Vitamin B1, tiamin

            Preporučena dnevna doza je od 1.2 do 1.5 mg.

Nalazi se u integralnoj pšenici, ostalim žitaricama, kikirikiju, ostalom voću i povrću...

            Vitamin B1 utiče na sagorevanje ugljenih hidrata olakšavajući hemijske procese pomoću kojih se glikoza pretvara u energiju.

Takođe je osnovni faktor u funkcijama nervnog sistema. Zbog svog blagotvornog delovanja na nervni sistem i duhovno stanje, zovu ga i moralnim vitaminom.

Povoljno učestvuje u rešavanju problema vezanih za srce.

Nedostatak dovodi do bolesti beri beri koja je danas vrlo retka.

Vitamin B2, riboflavin

            Preporučena dnevna doza je od 1.4 do 1.7 mg

Ima ga u svim biljkama, posebno u orasima, lisnatom zelenom povrću i ( klicama žitarcica ).

            Vitamin B2 pojačava kvalitet kostiju i noktiju, ima uticaja na rast, plodnost i vid. Pojačava i hemijske procese povezane sa iskorištavanjem ugljenih hidrata i belančevina.

Vitamin B3

            Nalazi se u dinji, kupusu

            Povoljno deluje na: anemija, nervni poremećaji i grčenje u mišićima.

Dovoljna dnevna količina je 19 mg.

Vitamin B6, pirodiksin

            Preporučena dnevna doza je od 10 do 40 mg, ali nikako preko 500 mg.

Nalazi se najviše u orasima, bademu, žiraricama, pečurkama, avokadu i breskvi.

            Povoljno deluje na nervozu, umor, anemiju i kožne bolesti. Vitamin B6 reguliše metabolizam belančevina u nervnim tkivima, jetri i koži, a takođe učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Vitamin B12, cijanokobalamin

            Pretpostavlja se da su dovoljne dnevne količine ovog vitamina od 1 – 15 mcg.

Jedini je vitamin koji sadrži kobalt, a biljke sadrže ovaj vitamin u manjim količinama, na primer u susamu i lešniku.

            Neophoodan je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a njegov nedostatak izaziva anemiju. Povoljno deluje na nerve, poboljšava koncentraciju i pamćenje, a smanjuje razdražljivost.

            Takođe postoji mišljenje da vegetarijancima preti malokrvnost zbog toga što ne unose vitamin B12 i dovoljne količine gvožđa.

            Međutim došlo se do zaključka da to nije baš tačno.

           Naime, dokazano je da bakterije, koje se nalaze u crevima i ustima mogu da sintetišu vitamin B12. Broj ovih bakterija utoliko je veći ukoliko je veći unos biljne hrane. Postavlja se pitanje otkud biljojedima kalcijum u mesu, kada ne piju mleko, ili otkud u njihovom organizmu vitamin B12, gvožđe i vitamini, ako je sve to isključivo proizvod unosa životinjske hrane?

Pri povećanom fizičkom naporu, treba pojačati unos vitamina B ( svih vrsta ), zbog njegovog uticaja na nervni, mišićni i kardiovaskularni  sistem. Deficit ovog vitamina može dovesti do nervoze.

Neprijatelji ovog vitamina su alkohol i cigarete.

Vitamin C

            Spada u red antioksidanata, a njegovim delovanjem produžujem svoj život jer on omogućava da proteinske ćelije ostanu združene.

Preporučuje se dnevna doza od 150 – 1500 mg, a u vanrednim situacijama (grip) i do 3 grama. Veoma visoke doze izazivaju proliv ,često mokrenje i osipe po koži. Njegova potrošnja je povećana u stresnim situacijama.

            Veoma je osetljiv na toplotu i svetlost, a kiseonik i ugljen monoksid ( zagađen vazduh ), su takođe neprijatelji C vitamina.

Ne skladišti se u organizmu u većim količinama, jer je kapacitet našeg rezervoara 3 – 5 grama, preko te količine se izbacuje iz organizma, pa se iz tih razloga mora stalno unositi.

Nalazi se u agrumima, jagodastom voću, zelenom i lisnatom povrću, paradajzu, karfiolu, krompiru…

            Povoljno deluje na stvaranje kolagena, koji obnavlja telesna tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje rane i opekotine, snižava holesterol. Ublažava delovanje mnogih supstanci koje izazivaju alergije. Vitamin C jača imunološki sistem organizma i štiti od supstanci koje izazivaju rak.

            Nedostatak izaziva bolest skorbut ( krvarenje desni i kože ), ispadanje zuba i slabosti prema infekcijama.

            Dobro došao je u lečenju visokog krvnog pritiska i snižavanju holesterola u krvi.

            Pomaže resorpciju gvožđa, a njegova delotvornost se povećava u sadejstvu sa kalcijumom i magnezijumom.

            Svaka cigareta uništi 25 -100 mg vitamina, zbog velike količine slobodnih radikala u dimu.

Vitamin D

            Potrebna dnevna količina je od 5 do 10 mcg. Prekomerno uzimanje vitamina D dovodi do kalcifikacije srca i bubrega ( 4 puta više od propisane doze  je otrovno)!
 

Ako smo barem malo izloženi suncu unošenje ovog vitamina i nije potrebno jer će biti sintetizovan preko kože. Vitamin se skladišti u jetri.

            Uz kalcijum i fosfor bitan za razvoj kostiju i zuba. Nedostatak izaziva rahitis.

Vitamin E

Može se unositi u neograničenim količinama, a minimalna dnevna doza je 10 mg.

Nalazi se u soji, biljnim uljima, prokelju, zelenom spanaću, integralnim žitaricama, kikirikiju, bademu…

Usporava starenje ćelija, povećava izdržljivost, ublažava umor, rastvara ugruške krvi,
leči opekotine, ublažava grčenje u mišićima, štiti od raka..

Učestvuje u stvaranju spermatozoida i jajnih ćelija.

Olakšava funkcionisanje nervnog sistema i hipofize, žlezde koja kontroliše stvaranje hormona u organizmu.

Vitamin F

            Nalazi se u biljnim uljima, lanu, suncokretu, soji, kikirikiju, orasima, bademu, avokadu…

            Povoljno deluje na stanje kože i kose.

Vitamin K

            Potrebne dnevne količine su 80 mcg i retki su slučajevi nedostatka ovog vitamina.

Utiče na zgrušavanje krvi.

            Bakterije koje se nalaze u crevima i ustima su u mogućnosti da proizvedu ovaj vitamin!

Vitamin PP

Izvori ovog vitamina su kikiriki, voće, zeleno povrće  i mahunarke.

Nedostatak ovog vitamina izaziva senilnost i upalu kože.

Folna kiselina

Minimalna dnevna količina je 400 mcg.

Izvori folne kiseline su spanać, zelena salata, banana, orah, pomorandža…

Alkohol uništava dejstvo folne kiseline.

povratak na presnu ishranu