|
13.
Avgusta 2011.
Čudan način ishrane, iz perspektive današnjeg
čoveka.
A do takvog načina ishrane došao sam postepeno.
Već sa svojih dvadeset godina primetio sam da mi
neka hrana smeta
i reših da sam sebi pomognem.
I to na veoma
jednostavan način; izbacivanjem onog što vam
smeta.
Činjenica je da je tu bilo dosta stvari koje sam
jako voleo. A kada se odričete nečeg što volite,
potreban je veoma jak karakter.
Najpre sam izbacio ono što mi je najviše
smetalo;
upržena jela, poput musake,
punjenih paprika, sarmi i prženih jaja.
1. decembra 1989. sam prestao
da pušim (do tada, aktivan pušač oko 8 godina)
Počeo sam da radim u školi, i
kako to obično biva na odmorima kafa, pa sledeći
odmor opet kafa...
Dok je nisam ostavio
1996.
Iste godine sam počeo da
postim petkom, a ubrzo zatim i sredom i petkom.
Avgusta 1997. sam popio zadnje
pivo dok sam bio na moru; od tada više ne
konzumiram alcohol.
Da navedem da
nikada nisam ni bio veliki ljubitelj alkohola.
Od 2000. godine sam počeo da se malo
više interesujem za ishranu
tako da sam tada
na osnovu pročitane rečenice
ČETIRI BELE SMRTI:
šećer, so, brašno i mast, ostavio sam sva jela i hleb. Nastavio sam da jedem meso pečeno na Zepter šerpi, mleko i mlečne
proizvode, voće i povrće, jaja ( koja sam počeo
da pijem živa) ali se još uvek nisam odvajao od
slatkiša i sladoleda.
Naravno, nastavio sam
da jedem I neke termički obrađene stvari –
npr: sutlijaš, kuvano jaje, pasterizovane
sokove, zejtin...
Nastavio
sam sa postom sredom i petkom i tome dodao i 4
velika posta.
Kada se izračuna broj dana, ko prati
Pravoslavni post, čovek je u postu više od pola
godine.
A gde je više od pola godine
što ne bi bila cela.
I to veoma jakog posta - bez
ulja (ulje je rafinisano - termički obrađeno).
23. avgust 2005. godine je dan kada sam
krenuo u presnu ishranu.
Knjiga
Ernst Gintera, Živeti bez bolesti
je presudno
uticala na moju odluku.
Ujuturo 2 banane i 2 kašike meda a na dalje šta se nađe,
bitno da je raznovrsno.
Tada sam počeo da trčim rekreativno, u proseku oko 5
km svakog dana.
Od Božića
2007.
sam izbacio iz ishrane i med!
Od decembra 2010. u ishrani nema više ni žitarica ( koje
sam do tada sirove grickao)
Znači; voće, povrće i zrnevlje, a
za piće samo voda !!!
Nekako se sve ovo, sve više i više
približava prirodi, nekim prapočecima postojanja
čoveka,
ali je to možda i prava formula???
Uglavnom, uklapa se u moju filozofiju za sve, pa
i za hranu;
MNOGO PUTA, AL POMALO!
Prezadovaljan
sam ukupnim stanjem svog organizma,
nastavljam i dalje ovako a očekujem da će uskoro
iz mojih beležaka ispasti jedna zanimljiva
knjiga.
Pričam svoju priču, a ko želi da je čuje, neka
je čuje...
povratak
na presnu ishranu
|
