Veći deo povrća je dostupan i u toku zime. Kao i kod voća, spisak je dovoljno dug, da garantuje kvalitetan unos potrebnih materija za funkcionisanje organizma.

MNOGO PUTA AL PO MALO.

Beli luk

Sadrži u sebi jedinjenja ( alicin )  koji sprečavaju razvoj mnogih mikroorganizama. Sadrži dosta selena, mangana, cinka, kalcijuma, joda, fosfora i kalijuma i sumporna etarska ulja.

Reguliše šećer u krvi, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, snižava krvni pritisak i širi krvne sudove.

Olakšava iskašljavanje i lek je za upalu krajnika i promuklost. Dobar je kao lek protiv bronhitisa.

Sprečava opadanje kose i snižava temperaturu. Otklanja nervozu i nesanicu. U njemu se nalaze biljni hormoni slični insulinu.

Pogrešno je odbacivati nadzemni deo ( perca ) jer i ona nisu ništa manje vredna od glavice.

Na osnovu nekih istraživanja, krvna grupa A, apsorbuje 4 puta bolje supstance iz belog luka nego ostale krvne grupe!

Ko ne može da jede samo beli luk, veoma je ukusan u kombinaciji sa sirovim suncokretom, koji mu umanjuje ljutinu.

Zbog karakterističnog jakog mirisa, koji ,,smeta“ okolini, najbolje ga je koristiti predveče, a posle jela pojesti malo peršuna i na kraju jabuku.

Crni luk

Lekovita svojstva crnog luka su istorijska činjenica. Prosto da se ne poveruje da crni luk poboljšava pamćenje i da se njemu naš mozak najviše raduje. Za to je zaslužan sumpor, koga dosta ima u crnom luku. Reguliše varenje i smanjuje količinu šećera u krvi. Podstiče iskašljavanje. Svež crni luk je siguran lek protiv crevnih parazita. Pogrešno je odbacivati nadzemni deo mladog luka, jer je on podjednako kvalitetan kao i podzemni.

Praziluk

Naziva se i čistačem organizma. Sadrži 86% vode. U sebi sadrži dosta kalcijuma, kalijuma, fosfora i sumpora. U zelenim listovima je višestruko puta više vitamina nego u belom delu. Ako ste konstantno umorni tokom zimskih dana, tu je praziluk. Pektin iz praziluka stvara zaštitu na sluzokoži želuca. Kada ga kupim, putem grickam, do kuće. Nije mnogo ljut, pa ko voli nek izvoli.

Paradajz

Paradajz se smatra hranom protiv starenja. Jača otpornost organizma. Protiv je kašlja i plućnih bolesti, snižava krvni pritisak. Paradajz je dobra namirnica za malokrvne, jer sadrži bakar. Nema oksalne kiseline, pa mogu da ga koriste i bubrežni bolesnici. Sadrži i antioksidans likopen. Sadrži oko 94% vode, a od minerala ima najviše kalcijuma.

Krastavac

Krastavac od povrća ima najmanju energetsku vrednost, jer sadrži vode skoro 96%. Dobar je izvor mangana i joda. Visok sadržaj kalijuma i mali sadržaj natrijuma mu daju lekovita svojstva. Zato ga i ne treba soliti da natrijum iz soli ne bi narušio taj odnos.

Najbolji je za jelo u stadijumu zrenja, kada mu boja prelazi iz zelene u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka! Nedozreli krastavci izazivaju nadimanje.

Pošto sadrži silicijum u tragovima, zateže kožu, a pošto sadrži i cink, čisti kožu.

Preporučuje se pri otežanom mokrenju i reumi. Sirovi krastavac reguliše rad creva i snižava šećer u krvi.

Bundeva

Sadrži oko 90% vode. Stajanjem preko zime ne gubi vredne sastojke. Provitamin A iz mesa bundeve je dobar u preventivi protiv bolesti raka. Bundeva je odlična kao hrana koja efikasno potpomaže efikasno izbacivanje suvišne vode iz organizma. Koristi se kao lek protiv visokog krvnog pritiska.

Kupus

Odnos kalcijuma i fosfora je idealan, za efikasno iskorištavanje kalcijuma. Sadrži i izvesne količine vitamina B12. B vitamin u kupusu jača naše nerve i čuva nas od stresa. Po bogatstvu u vitaminu C, ravnopravan je limunu i pomorandži.

Leči čir na želucu., a deluje zaštitno protiv malignih oboljenja. Kupus jača odbrambeni sistem organizma i leči malokrvnost. Jača čulo vida i disajne puteve, što se može pripisati betakarotenu. Za dnevnu dozu betakarotena dovoljno je pojesti nešto više od 100 grama kupusa. Kupus čisti creva i potpomaže varenje tako što se gusta masa kupusa polako kreće i sa sobom nosi sve otrovne supstance.

Paprika

Kapsicin je supstanca koja daje ljutinu i sprečava razvoj bakterija truljenja, a draženjem sluzokože creva, poboljšava varenje. Sadrži i od 89% vode. Postoji ubeđenje da ljuta aleva paprika rastvorena u vodi leči šuljeve.

Crvena paprika je bogatija mineralnim sadržajima od zelene.

Poboljšava probavu i širi kapilare.

100g paprike dnevno konzumirati i zadovoljili smo dnevne potrebe za vitaminom C.

Spanać

Prednost spanaća je u tome što je sirov jako ukusan i lako ga je nabaviti tokom većeg dela godine.

Kao i sve vrste lisnatog proleća spanać ima malu energetsku vrednost. Sadrži značajne količine magnezijuma i gvožđa. Sadrži i dosta oksalne kiseline (u drškama) koje treba odstraniti. Snižava krvni pritisak, dobar je u borbi protiv anemije. Podstiče mokrenje, a dobar je u preventivi protiv osteoporoze i raka debelog creva.

Bolje razmišljanje i učenje uz pomoć spanaća ima svoje utemeljenje u raznim istraživanjima naučnika. Jesti sirov spanać, znači iskoristiti njegove antioksidante, koje poseduje u značajnim količinama.

Spanać sadrži supstance koje hrane mrežnjaču oka i štite nas od slepila. Sadrži  i mangan koji jača nerve.

Blitva

Koristi se kao alternativa spanaću, jer ne sadrži veliku količinu oksalne kiseline. Dobra je za poboljšanje imuniteta. Sadrži značajne količine kalijuma i gvožđa. Sprečava nastanak umora.

Zelena salata

Deluje umirujuće na nervni sistem i izaziva san. Vrlo lako se vari. U tragovima sadrži bakar. Daje dobar san.

Peršun

Ima daleko najviše C vitamina. Sadrži čak i vitamin B12. Koristan je za poboljšanje cirkulacije, umirenje nerava, pročišćavanje krvi i mokraćnih kanala.

Brokoli

Najvažniji sastojak brokolija je sulforafan koji povećava aktivnost enzima, koji su zaduženi za odbranu organizma od kancera. Brokoli čuva imunološki sistem.

Jedan je od boljih izvora vitamina A. Poboljšava vid i neguje oči.

Šargarepa

Smatra se pravom, malom, prirodnom apotekom. Najvredniji sastojak je korotin, provitamin, vitamina A. Čuva i poboljšava vid, poboljšava varenje i sprečava anemiju. Sprečava opadanje kose i poboljšava koncentraciju. Efikasno je sredstvo protiv gorušice.

Da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci, najbolje je očistiti je i oprati četkom, ne treba je ljuštiti i guliti.

Rotkva

Veoma je rasprostranjena i koristi se kao hrana, začin i lek. Postoji bela i crna rotkva. Blagotvorno deluje na probavne organe, podstiče rad disajnih organa i bronhija. Rotkvu ne treba soliti.

Rotkvica

Materije koje sadrži rotkvica povoljno utiču na izlučivanje sluzi iz organa za disanje, pa se zato koriste kao prirodni lek protiv bronhitisa.

Podstiču lučenje želudačne kiseline pa se koriste prilikom zatvora.

Cvekla

Sadrži vitamin B12, koga baš i nema u izobilju u biljnoj ishrani. Ima dosta mikroelemenata: bakra, mangana, broma, joda, litijuma, stroncijuma i sumpora. Odlična je kao preventiva u lečenju tumora. Održava krvne sudove, pročišćava krvne sudove i reguliše krvni pritisak ( nizak ). Veruje se da cvekla usporava starenje. Pospešuje rad nerava i mozga, podstiče aktivnost jetre žuči i želuca.

Antocijan, inače izvrstan antioksidans, je biljni pigment koji cvekli daje karakterističnu boju.

Sastojci cvekle deluju antikarcenogeno. Treba je koristiti što više u sirovom stanju, jer je lako svarljiva.

Celer

Koristi se za čišćenje krvi, kože i jačanje nerava. Koristi se kao lek za astmu, mokraćne puteve, katar pluća, bubrege i reumu. Sprečava probavne smetnje, pospešuje razmenu materija, poboljšava apetit, jača želudac, reguliše varenje. Redovna upotreba celera sprečava stvaranje kamena u bubregu i žučnoj kesi.

Iz neznanja se odbacuju listovi celera, koji su podjednako korisni kao i krtola.

Još je Hipokrat govorio: ,, Ako su vam poremećeni živci, neka vam celer bude i hrana i lek ”. Danas, posle 25 vekova, ovo svojstvo celera je i dokazano.

Pri kupovini celera treba znati da ako je koren celera lak, onda je on i star i samim tim manjeg kvaliteta.

Zanimljivo je da kod nekih ljudi celer u ishrani može da izazove utrnuće jezika i alergiju.

Paškanat

Pojačava znojenje i snižava telesnu temperaturu. Ojačava zidove krvnih sudova.

Krompir

Krompir je u Srbiju doneo Dositej Obradović 1800. godine. Ne dobija se temperatura od sirovog krompira, ali ako proklija i pozeleni, tu se proizvodi blago otrovna supstanca solanin. Svež krompir je veoma koristan, sadrži velike količine kalijuma,sumpora, fosfora i hlora. Svež krompir je odlično sredstvo za pročišćenje. Kako krompir sadrži solidnu količinu kadmijuma, treba biti možda obazriv u korišćenju krompira.

Odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu. Sok od krompira popijen na prazan želudac je dobar lek za čir na dvanaestopalačnom crevu.

Ispod kore krompir sadrži fluor koji sprečava stvaranje zubnog kamenca.

Čičoka

Kupujem na pijaci, a baba prodaje za mene nešto nepoznato. Pitam šta je to, ona ne zna, ali kaže da je veoma ukusno. Ljudi oko nas se smeše ( mislim da niko nije znao šta je to, baš kao i mi). Pitaju je kako to ona prodaje, a ne zna šta prodaje. A ja im kažem: ma hajde, što ona ne zna šta prodaje, nego što ja kupujem, a ne znam šta kupujem. Naravno, probao sam; baš ukusno i osvežavajuće. Ni majka, ni otac, ni komšije nisu znali ime ove krtole, ali kasnije kad sam se detaljnije raspitao, shvatio sam da se radi o čičoki. Stariji ljudi se sećaju da su je nekad koristili u ishrani.

Čičoka je veoma kvalitetno povrće visoke hranljive vrednosti. Sadrži mnogo kalcijuma, gvožđa, kalijuma, silicijuma i cinka. Krtole su deo, zbog čega se ova vrsta i gaji, slične su krtolama mladog krompira,
ali razuđenog oblika.

Čičoka predstavlja veoma kvalitetno povrće visoke hranjive vrednosti jer sadrži suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A, B1, B2, D i C. Osnovni sastokak ugljenih hidrata je voćni šećer inulin (polisaharid koji hidrolizom ne daje glukozu, već fruktozu)
koji je veoma važan u ishrani dijabetičara.

Čičoka je jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši. Ima veliku otpornost prema suši, pre svega, zbog vrlo rauzvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira.

                Čičoka čuva zube.

U našim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Posebno je intersesantno njeno gajenje na siromašnim zemljištima i u suvim reonima, gde se drugo korenasto povrće teško može gajiti. Posebno su pogodna peskovita i šljunkovita zemljišta jer se na njima lakše mogu vaditi krtole.

 Čičoka se sadi u proleće čim je to moguće. Krtole ili delovi krtola se sade oko 7cm duboko, na razmaku oko 90-100 cm red od reda i 60-70 cm u redu. Krtole se vade posle izmrzavanja nadzemnih delova od prvih jakih jesenjih mrazeva, a vađenje može da se obavlja do početka porasta novih nadzemnih delova, u proleće. Krtole izvađene u proleće imaju manje inulina, ali su slađe. Pre vađenja nadzemni deo se uklanja,
a krtole se vade vilama, ašovima lli se izoravaju.

Iskopane krtole se vrlo brzo suše na vazduhu.

Neizvađene krtole ili delovi krtola daju nove biljke tako da se teren može lako zakoroviti čičokom.

 Čičoka se može vaditi cele zime ili čuvati u trapovima, podrumima ili spremištima, u pesku ili tresetu.
Prinos je od 20-40t/ha.

Đumbir

U sebi sadrži eterično ulje, sličnog sastava kao aspirin.

Grašak

Preko zime, zaista odlična namirnica u trenutno zamrznutom obliku. Grašak se bere i odmah nakon branja se zamrzava, stepen po stepen ( da li je to termička obrada, samo u kontra smeru? Naravno da nije jer se ne gube hranljive materije i enzimi). Kada ga koristim iz šolje uzimam po par kuglica, raskisnem ih u ustima,
 sažvaćem i ... ukusno je probajte!

Sadrži belančevine u sasvim solidnim količinama.

Karfiol

Ne treba odbacivati mlade, zelene listove, kojima je obavijen karfiol; u sebi ima više hranljivih materija nego u glavici. Bogat proteinima ( 2.48% ) i vitaminom C, pa mu mnogi daju prednost u odnosu na kupus. Teže se vari zbog veće količine celuloze u svom sastavu.

Zbog folne kiseline i betakarotena, karfiol čuva kardiovaskularni sistem.

Dobar zaštitnik od kanceroznih oboljenja.

Teže se vari zbog velikog prisustva celuloze.

Kelj

Sadrži čak 120 mg vitamina C. Deluje preventivno protiv raka. Kako je bogat karotenoidima sprečava stvaranje katarakte na očima. Kvalitetnije su teže glavice, jer su sačuvale dosta vlage. Stajanjem duže od dva dana gubi veliku količinu vitamina C i vlage, a postaje i gorak.

Prokelj

Keleraba

Ne može se čuvati, jer postaje drvenasta i nije za jelo. Sadrži najviše fosfora.

Rukola

            Sadrže eterična ulja, jačeg ukusa. Osvežava organizam, pomaže kod prehlade i ublažava kašalj. Koristi se kao prirodni antibiotik. Sadrži velike količine vitamina C i karotena.

Tikvica

            Malo kalorija, a dobra kao osveženje. Svi sastojci tikvice stimulišu rad bubrega i izbacivanje vode iz organizma.

            Avokado

            Sadrži dosta vitamina A. Avokadom se može premazivati rascvetala kosa

povratak na presnu ishranu