5. Avgust 2008.

Da li se od sirovog krompira dobija temperatura?

                Moram priznati da sam i ja verovao da se od sirovog krompira dobija temperatura. Čitajući razne tekstove o hrani, došao sam do podataka da se očišćen sirov krompir potopa u vodu i posle izvesnog vremena se ta tečnost koristi kao lek, čini mi se za neke crevne tegobe. Ta činjenica me je navela da pojedem sirov krompir. Naravno, prvo sam probao jedan kolutić, onako oprezno i, ništa od temperature. Sutradan ceo krompir, i opet ništa. I tako od kraja 2006. skoro svakog dana pojedem po jedan krompir dnevno. Nekad i više ako naletim na ljude koji to hoće uživo da vide, da bi poverovali. Tako, istrčah i polumaraton, a da sam dan pre trke pojeo puno sirovog krompira i tada sam zabeležio svoj lični rekord.
Moram priznati da mu ukus i nije jača strana, ali navikao sam se. Krtola kao i svaka druga.

              
 Ipak, toliko se priča o povezanosti sirovog krompira i temperature, a nijednog jedinog čoveka ne upoznah,
koji je dokaz za tu činjenicu. Možda je to zabluda, poput one: nemoj da piješ kafu, da ti ne poraste rep!

                Krompir je jeftina namirnica. Zašto da se narod hrani jeftino, bolje mu je prodavati čips i pomfrit po mnogo većim cenama! I zvanična medicina ubraja čips i pomfrit u otrove,
 a ipak je to omiljena stvar za decu. Stavimo prst na čelo!

Formula idealne težine

Možda će se nekom učiniti čudna sledeća formula, ali naša idealna težina, se računa na sledeći način:

 T = H² * 20

 gde je H – visina izražena u metrima.

Naravno, da i ovde postoje intervali. Gornja granica, gde počinje gojaznost se računa po istoj formuli samo se množi brojem 23, a za neuhranjenost se množi brojem 17 umesto sa 20.

Ovo je takođe formula kojom operiše zvanična medicina. 

Ishrana po krvnim grupama

                Krvi ima u organizmu oko 5.5 litara. Kada krvni pritisak pređe granicu 140 : 90 smatra se povišenim. Crvena krvna zrnca se obnavljaju na 3 meseca.

                Za odbranu ljudskog organizma od svakojakih neprijatelja zaduženi su antigeni. Antigeni su vrste složenih šećera. Bakterije vole antigene iz krvi. Većina od oko 300 vrsta bakterija sadrži neki od antigena neke krvne grupe. Među tim neprijateljima nalaze se i određeni sastojci hrane.

Jedan od najmoćnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji određuje njegovu krvnu grupu, dakle u suštini, vaša krvna grupa određuje koje su namirnice vaši naprijatelji, a koje prijatelji.

Svaka krvna grupa sadrži genetske poruke nasih predaka koje su nam ostale u amanet upravo zapisane u krvi. Čovek se i dalje razvija, i u naučnim krugovima se veruje da će se u budućnosti, kako je to bivalo i ranije, pojaviti nova krvna grupa koje ce svoje "vlasnike" učiniti mnogo otpornijim i prilagodljivijim na nove uslove života - od bakterija i virusa koji se razvijaju jednako kao i čovek, do klimatskih promena i raspoložive hrane.

Jedan od najmoćnijih antigena u ljudskom organizmu je onaj koji odredjuje njegovu krvnu grupu, i shodno tom antigenu i krvna grupa nosi slovnu oznaku (krvna grupa A ima antigen A, krvna grupa B - antigen B, AB ima oba antigena, dok krvna grupa O nema antigena).

Žestoka alkoholna pića spadaju u štetna za svaku krvnu grupu. 

Slobodni radikali i antioksidansi 

Kiseonik ima dvostruku funkciju u organizmu; neophodan je za život, ali je ujedno i izvor potencijalno štetnih veza - slobodnih radikala.

Da je kiseonik potencijalan čovekov neprijetelj manje je poznata, no ne i manje istinita činjenica. Naime, kiseonik je izvor slobodnih radikala - potencijalno štetnih, visokoreaktivnih spojeva koji u organizmu nastaju kao međuproizvodi uobičajenih metaboličkih procesa. Slobodni radikali su dva atoma kiseonika bez elektrona, koje oni nadoknađuju uzimanjem od ćelije.

Slobodni radikali takode mogu nastati kao rezultat nekih spoljnih uticaja: zagađenja vazduha automobilskim i industrijskim izduvnim gasovima, radijacije, preteranog izlaganja suncu, prisustva različitih otrova u okolini ili kao rezultat čovekovog lošeg odnosa prema organizmu: pušenja, prekomernog unosa prerađene hrane i hrane bogate zasićenim masnoćama i stresa.

            Na zdravlje ćelija organizma je najbolje delovati preventivno. Sa preventivnim delovanjem treba započeti što ranije, jer bolest u organizmu započinje mnogo pre nego što se može primetiti. Nakon 35. godine, kada se ćelije pocinju sporije razvijati i teže braniti od slobodnih radikala, svaki čovek bi trebao unositi veću dozu antioksidanata.
            Slobodni radikali su visoko reaktivni i izrazito nestabilni atomi ili grupe atoma koji nastaju u organizmu usled metabolickih procesa, stresa ili poticu iz okoline. Oni napadaju zaštitne membrane celija i genetski materijal (DNA i RNA) prouzrokujuci veliku štetu u samoj ćeliji.

Sama pojava slobodnih radikala u organizmu pospešena je pušenjem, zagađenjem vazduha, radijacijom, herbicidima, raznim otrovima iz okoline, učestalom izlaganju suncu, neuravnoteženošcu u ishrani,
prerađenom hranom i stresom.

Antioksidansi deluju na tri razlicita nacina:

·          oni mogu da snize energiju slobodnih radikala,

·          spreče njihovo nastajanje ili

·          prekinu lančanu reakciju oksidacije.

           Naš organizam proizvodi nekoliko enzima,  koji neutralisu štetno delovanje slobodnih radikala. Ukoliko želimo da povisimo nivo enzima – antioksidansa, trebamo da unosimo cink, mangan i bakar, selen. Uz enzime, mnogi vitamini, minerali i koenzimi imaju antioksidativno delovanje. To su vitamini C i E, beta karoten, lutein, likopen, vitamin B3 u formi niacina, vitamini B2, B6, koenzim Q10, aminokiselina cistein i bioflavonoidi. 

Četiri bele smrti 

                Normalan broj leukocita, belih krvnih zrnaca je 6000 po milimetru kubnom krvi, a on se značajno poveća unosom šećera i slatkiša. Možemo da se zapitamo zašto? Broj leukocita, koje smatramo braniocima organizma se uvek poveća pri povećanju opasnosti po organizam. Jedna od opasnosti po organizam je dakle unos rafinisanih šećera i slatkiša. Zamislite samo koliki je to napor za organizam, ako to on čini više puta dnevno? 

Gladovanje

Terapeutska metoda, dok se zdravlje ne poboljša. Preporučuje se gladovanje, sve dok jezik ne postane čist. To je znak da se organizam očistio od otrovnih materija.

Osteoporoza i presna ishrana

                Mnogi mi kažu da ću ovim načinom ishrane možda uticati na kvalitet mojih kostiju, pa možda dovedem sebe do osteoporoze ( poroznosti, krtosti i manje čvrstine kostiju, zbog gubitka potrebnog kalcijuma ). Verovatno misleći na to da ne unosim mlečne proizvode, a samim tim i kalcijum. Da li ima dovoljno kalcijuma u presnoj ishrani? Stepen gustoće se meri testiranjem, koji ja nisam radio.  Stoga sam se zainteresovao oko ove stvari, pa mogu dati i neka svoja razmišljanja.

Kosti se sastoje od kolagena i kalcijum fosfata koji kostima daju težinu. Kosti se stalno obnavljaju, kao sve ostalo u organizmu, a na nivou godinu dana i 10% kostiju se zameni. Vitamin D potpomaže apsorpciju kalcijuma, a samim tim i kvalitet kostiju.

Sa druge strane fosfor, koji se nalazi u životinjskoj ishrani, ubrzava razređivanje kostiju. U mnogo pročitanih tekstova, prilikom raznih istraživanja došlo se do zaključka da biljojedi imaju gušće kosti.

Sve ovo meni kaže da opasnosti nema, a vi procenite. 

Imunitet

Najbolji lek protiv virusa je jak imunološki sistem. 

Stalna dehidratacija je dobar preduslov za pad imuniteta. Ali raznovrsno unošenje biljne hrane, utiče na dobro stanje organizma po ovom pitanju. U biljkama je dosta vode, i to one organske, vezane za biljni sastav. Recimo voda iz lubenice je odlična, jer njena voda dolazi direktno u ćelije i time hladi organizam.

Prevelika higijena

Trčim iz dana u dan, i naročito u leto, kada je toplo kada se znojim znatno više, tuširanje dobro dođe. Ali danas, već je 10 sati uveče, a još nisam trčao jer čekam da kiša stane. Naravno ne preskačem ni jedan dan, a da ne trčim. Međutim, iako kažu da su letnje kiše kratke, ova pada već nekoliko sati i ne staje.

Lepa prilika za tuširanje u prirodi. Nema ništa lepše od rekreativnog trčanja po kiši. Posle dvadesetak minuta trčanja i par minuta istezanja idem pod tuš; i to samo voda, bez sapuna. Kosu nisam ni dirao, samo sam je obrisao. Kišnica je dobra za kosu. Neka bude neki dan tu.

Ovo je samo mali uvod u malu priču; prevelika higijena je štetna? Prevelika upotreba sapuna, šampona i ostalih hemikalija možda remeti čovekovu prirodu, a možda i stanje kože i zdravlje. Svako od nas ima svoj prirodni miris, kojim privlači suprotni pol; pa zašto ga ne bismo sačuvali? 

Koloidno srebro

Koloidna srebrna voda koristi ljudskom organizmu u prevenciji i lečenju infektivnih bolesti, kao i jačanju i podmlađivanju organizma više od bilo kog poznatog preparata.

                Srebro deluje kao katalizator blokirajući određene enzime koje bakterije, virusi i gljivice koriste u svom metabolizmu. U kontaktu sa srebrom, ovi izazivači bolesti brzo ostaju bez kiseonika i hrane i raspadaju se. Oni se odstranjuju iz organizma sistemom organa za izlučivanje. Uz sve ovo, čestice koloidnog srebra su toliko male, da se ne talože u organizmu čoveka, vec se bez problema izlučuju u roku od 24 casa.

A sto je najvažnije, srebro je u obliku koloida potpuno neškodljivo za ljudski organizam.

                  Potvrđene su regenerativne mogucnosti srebra, posebno na jetri, kostima, mekim tkivima i koži, pa cak i na mozgu i nervima

Srebra u organizmu ima u mozgu, nervnim ćelijama, kostima, oku i žlezdama. Procenjuje se da je potrebna dnevna doza 0,088mg. Razvojem industrijskog načina poljoprivredne proizvodnje, zemljište je osiromašilo sa količinama srebra, pa samim tim i ishrana nam, pretpostavlja se, ne daje dovoljne dnevne količine ovog mineral.

                Osnovna uloga srebra u ishrani bi trebala da bude jačanje imunog sistema. Pretpostavalja se da je baš manjak unosa srebra uslovio porast broja obolelih od alergija, virusa i malignih oboljenja.

                Koloidna voda je savršeno čista voda koja sadrži srebro, čije čestice u prečniku ne prelaze 0,001 mikron, a koncentracija je 5mg/l vode. Koloidna voda je efikasnija od lekova koji se nalaze u obliku kristala, a da bi bili efikasni moraju se najpre pretvoriti u koloid. To se sve dešava u organima za varenje,
pa se pritom ubija i dosta korisnih bakterija crevne flore.

                Prilikom ispitivanja je primećeno da nijedna vrsta mikroorganizama ne može ostati u životu duže od 6 minuta u prisustvu koloidnog srebra.

                Koloidno srebro se takođe smatra jakim antioksidantom, vezujući slobodne radikale, koji su uglavno elektronegativni, direktno u krvi. Obično se uzima po jedan gutljaj 3 – 4 puta dnevno, desetak sekundi se grgoće po ustima, a zatim proguta ( posle kratkog vremena primetiće se da su zubi kristalno beli).
Sve ovo činiti na prazan stomak.

                Širok je spektar bolesti na koje koloidno srebro utiče: grip i respiratorne infekcije, alergije, perut, ekcemi, kijavica, reuma, salmonela, upala sinusa, infekcije kože svih vrsta,
čir na želucu, virusne infekcije, karijes…

                Za kožne bolesti i perut koloidna voda se direktno nanosi na kožu.

Plavičasta pigmentacija kod aristokratije ( plava krv ) je poticala od srebra, tj. Srebrnog posuđa iz kog su obrokovali, a unošenjem srebra oni su bili otporniji u odnosu na ostale slojeve društva. Iako su mogli da jedu iz zlatnog posuđa, oni su se opredeljivali za srebrno, jer su znali za lekovitost srebra.

Zanimljive teme koje ću kasnije obrađivati:

Vitamin B 12 i presna ishrana

povratak na presnu ishranu