2. Mart 2021.

Minerali čine oko 5% čovekove težine, a najviše ih ima u kostima.
80 minerala od 103 poznata ulazi u sastav našeg organizma.

Minerale delimo na:
• Makroelemente; to su oni minerali, koje organizam treba u količini većoj od 100 mg, a to su: kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, natrijum, hlor i sumpor.
• Mikroelemente; to su: cink, mangan, gvožđe, fluor, bakar i jod.
• Elementi u tragovima: selen, bor, hrom, silicijum, molibden i kobalt.

Minerali učestvuju u sastavu enzima bez kojih nema biohemijskih procesa.

Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su: kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne važnosti su: biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju združeno, i bez minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina.
Minerale, koje traži organizam u količinama koje se mere u mikrogramima, nazivamo oligoelementima.
Preko stolice, mokraće, znoja i ostalog izlučivanja, organizam u normalnim uslovima izbaci oko 30 grama minerala, koje čovek mora da nadoknadi. Prilikom fizičkih aktivnosti, putem znoja, izbacuju se mineralne soli i pritom se javljaju grčevi i malaksalost.
Apsorpcija minerala iz biljne hrane je i do 10 puta veća, nego iz tableta.

Kalcijum

Kalcijum je najzastupljeniji mineral u ljudskom organizmu, a dnevne potrebe idu i do 1.5 grama. U organizmu ga ima oko 1 kg, a najveći deo se nalazi u kostima i zubima. Zajedno sa fosforom i aminokiselinama čini okosnicu izgradnje organizma. Kalcijum reguliše odnos baza i kiselina u krvotoku, ujednačava rad srca i ublažava nesanicu.
Kalcijum kruži po telu za neutralizaciju kiselina, a u slučaju potrebe krvi za kalcijumom, organizam ga preuzima iz kostiju. Manji deo kalcijuma ( oko 1% ) koji se nalazi u ćelijama, služi za funkcije nerava.
Za njegovo efikasno upijanje je potreban vitamin D. Optimalan odnos unosa kalcijuma i fosfora je 2:1. Obično je ovaj odnos poremećen tako što se unosi veća količina fosfora.
Soli kalcijuma direktno utiču na čvrstinu kostiju i zuba. Kalcijum je važan za održavanje gustine kostiju i zuba. Nedostatak utiče na ispadanje zuba. 20% koštanog kalcijuma se zameni svake godine. Ishrana bazirana na voću, povrću i žitaricama obezbeđuje dovoljne količine kalcijuma za funkcionisanje. Ima ga najviše u orasima, mahunarkama i uljaricama. Nedostatak kalcijuma dovodi do bolnih grčenja mišića, nervne razdražljivosti, bolova u zglobovima, slabljenja kostiju.
Prekomerno unošenje otežava apsorbciju nekih drugih minerala.
Za dobar san, bitno je samo dovoljno uneti kalcijuma.
Najnovija istraživanja povezuju preveliki unos životinjskih proteina i gubitak kalcijuma iz kostiju, koji kasnije dovodi do osteoporoze.

Fosfor

Preporučuje se dnevna doza od 800 mg. Fosfor je na drugom mestu zastupljenosti u našem telu u odnosu na minerale i nalazi se u svakoj ćeliji.
Ima ga u svim namirnicama, tako da njegovo unošenje ne predstavlja problem. Učestvuje u formiranju kostiju i zuba i uspostavlja ravnotežu baza i kiselina. Njegova količina uvek mora odgovarati količini kalcijuma. Problem u apsorpciji fosfora može da nastupi kada se unosi malo kalcijuma, a mnogo fosfora. To se događa u slučaju preterano masne ishrane. U namirnicama biljnog porekla je uravnotežen odnos kalcijuma i fosora. Nedostatak fosfora u ishrani je redak. Čest je slučaj većeg unosa fosfora nego što je potrebno, a onda nedostaje kalcijum.
Integralne žitarice su dobar izvor fosfora, takođe lešnik, orah, badem i grašak.
Fosfor podstiče stezanje mišića i pridonosi rastu i obnavljanju tkiva, proizvodnji energije, prenosu nervnih impulsa i radu srca i bubrega. Pomaže metabolizam masti i skroba.
Osobe sa niskim krvnim pritiskom i one koje su sklone upalama, treba da smanje unos fosfora.

Kalijum

Procenjena minimalna dnevna doza je oko 2 grama, a u organizmu je po zastupljenosti na trećem mestu, odmah iza kalcijuma i fosfora. Povećava prenos nervnih impulsa, snižava krvni pritisak i stezanje mišića. Sirovo voće i povrće, posebno južno voće, dinja,
paradajz, zeleno lisnato povrće i krompir su dobri izvori kalijuma.
Neophodan je dobar odnos natrijuma i kalijuma. Najveći neprijatelji kalijuma su: alkohol, kafa i šećer. Dobar unos kalijuma obezbeđuje glatku i zategnutu kožu. Veliki sadržaj kalijuma u hrani podstiče mokrenje i eliminaciju toksina. Prisustvo kalijuma je preduslov dobrog snabdevanja mozga kiseonikom, a samim tim i dobrog razmišljanja. Za sportiste je veoma bitan, jer njegov nedostatak povlači i oboljenje zglobova. Kad nema kalijuma gubi se životni elan, postajemo lenji.
Kako starimo, potrebe našeg organizma za kalijumom su sve veće i veće.
Ispitivanja su pokazala da se većim unosom kalijuma, povećava rizik oboljenja od osteoporoze.
Što je krvni pritisak niži, dnevni unos kalijuma bi trebao biti viši.

Natrijum

Bez soli nema života, kažu prvo lekari pa svi ostali. Kada danas kažemo so, mislimo zapravo na natrijum-hlorid (NaCl). A zašto moramo da solimo? Trgovina solju je oduvek bila unosan posao, a so je nazvana belim zlatom. So je dobar konzervans, jer je ni bakterije ne trpe.
A čovek, zbog lepog ukusa soli, toliko štete sebi nanosi.
U Brazilu se krajem XX veka, prilikom krčenja amazonske šume našlo u zabiti, odvojeno od sveta pleme od 20 000 duša, zvano Janomami. Oni nisu patili od bolesti savremene civilizacije, nisu bili gojazni, a imali su krvni pritisak 104/70 za muškarce i 95/63 za žene. Jeli su to što su nalazili u prirodi, a hranu nisu solili.
Prilikom kasnijih ispitivanja, došlo se do podataka da je njihov organizam pun kalijuma. Dnevni unos se kretao i do 8500 mg, što je mnogo više od onoga što medicina propisuje kao dnevnu dozu.
Kalijumova so se nalazi svuda gde je i povrće, za razliku od natrijumove soli, koja se vadi iz zemlje ili mora. Kalijum je prisutan u svim ćelijama i od suštinske je važnosti za rad nervnog sistema, u prenošenju hranjivih materija do krvnih ćelija, u oslobađanju energije iz mišića i kontroli njihovog grčenja. Kalijum u organizmu reguliše balans vode, pomaže sve vrste isceljivanja i obnove ćelija, pomaže pri zarastanju posekotina, modrica i drugih povreda tkiva. Odstranjuje kiseline iz zglobova i olakšava stanje njihove ukočenosti. Prirodni je ublaživač bolnih nadražaja, glavobolja i migrena. Zbog visoke elektrohemijske aktivnosti kalijum se stalno kreće
i potrebno ga je svakodnevno unositi u velikim količinama kako bi se nadoknadio njegov trošak.
Izvesni enzimi traže prisustvo kalijum-hlorida da bi se uopšte aktivirali.
Kalijumova so se gubi prilikom znojenja i velikih napora, ali i kroz mokraću, što znači da se unošenjem velikih količina tečnosti u organizam i on više izbacuje.
Ostaje pitanje, zašto lekari preporučuju veću količinu vode?
Možda se adekvatnom ishranom u organizam unose sasvim dovoljne količine vode?!
Ako smo u organizam uneli velike količine natrijumove soli ili rafinisnog šećera, normalno da ćemo biti žedni. Organizam će se jednostavno pokrenuti da to izbaci. I to je ono što će činiti upravo kalijum. Nekada vam se ne pije voda. Pa možda ste se adekvatno hranili,
jer biljna hrana obiluje organskom vodom, po dodatna voda nije potrebna.
Zvanična medicina kaže i da dnevni unos kalijuma za odraslu osobu treba da bude 3200 do 4100 miligrama (kad sam počeo pre par godina da čitam o ishrani, bilo je oko 2000 mg !!!).
Tek još jedan mali dokaz o lutanjima unutar medicine.
Najveći deficit kalijuma nastaje prekomernim izbacivanjem iz organizma. Priča se da je kalijum u velikim količinama otrovan, jer se ubacuje direktno u krvotok osuđenicima na smrt. Ipak je drugačije kada kalijum putuje kroz organe. Krvna ćelija ne prihvata natrijum kao hranu i grozničavo se brani od njega.
U toj odbrani kalijum, koji je ćelija krvi rado propustila kroz membranu, bori se da natrijum zaustavi od prodora u ćeliju i sprovede ga preko bubrega napolje… I u toj borbi se troši.
A ljudi danas mere pritisak kao da gledaju na sat.
Natrijum sprečava da dobijemo toplotni udar ( zato se znojimo ). Zajedno sa kalijumom obezbeđuje optimalno funkcionisanje nerava i mišića.
Dobar izvor za natrijum su šargarepa, orasi i povrće.
14 g soli unešeno u organizam, odjednom je otrov.

Magnezijum

Minimalna dnevna doza je 350 mg. U organizmu ga ima oko 20 grama, i nalazi se uglavnom u kostima.
Najveći izvor magnezijuma su suncokret, kikiriki, badem, banane, smokve, limun,grejpfrut, jabuke, integralne žitarice, grašak i lisnato povrće.
Bubrezi višak magnezijuma izbacuju iz organizma, a potrebne zalihe talože.
Zubi otporni na karijes, imaju u proseku dvostruko veću količinu magnezijuma.
U slučaju nedostatka pojavljuju se neurološki poremećaji, umor i malaksalost, grčenje mišića, bolovi u želucu i slično. Potreba za magnezijumom se povećava sa pojavom bolesti i stresa.
Raznovrsna ishrana obezbeđuje dovoljne količine magnezijuma.
Najosetljiviji je od svih minerala u odnosu na osiromašenje tla. Alkohol je veliki neprijatelj magnezijuma.
Katalizator je u mnogim hemijskim reakcijama u organizmu,
a naročito pretvaranja šećera iz krvi u energiju.
Ima važnu ulogu u prenosu nervnih impulsa. Zato se i naziva prirodnim umirujućim sredstvom, a apsorbuje se prvenstveno u tankom cerevu. Ima smirujući uticaj na nervni sistem, pa se često koristi kao sredstvo za dobar san. Olakšava probavne smetnje, onemogućava taloženje kalcijuma u bubrezima i stvaranje kamena u bubrezima i žuči, jer reguliše ulazak kalcijuma u ćelije.
Magnezijum hlorid je dragocen zbog svoje sposobnosti da podstiče zdravlje i vitalnost, leči brojne bolesti, usporava proces starenja i suzbija infekcije. Delotvoran je u lečenju astme, bronhitisa, upale pluća i upale grla.

Gvožđe

U organizmu ga ima oko 4 grama, ali je veoma važan mineral za funkcionisanje organizma. Najviše ga ima u krvi kojoj daje boju, a odgovoran je za prenos kiseonika od pluća do ćelija.
U organizmu se nalazi ujedinjen sa belančevinama.
Preporučena je dnevna doza od 10 – 18 mg. Gvožđe se teško apsorbuje pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih. Upijanje gvožđa poboljšavaju C vitamin, bakar, kobalt i mangan, a smanjuju kalcijum i cink. Vitamin A dvostruko povećava apsorpciju gvožđa.
Suncokret, povrće i žitarice su dobar izvor gvožđa.
Koštuničavo voće je dobar izvor, a svarljivost i apsorpcija je lakša.
Nedostatak gvožđa izaziva anemiju, slabost i narušavanje imunološkog sistema. Anemičnost je daleko veća kod ljudi koji se hrane životinjskom hranom.
Zajedno sa silicijumom utiče na čvrstinu noktiju.
Prekomerno unošenje može izazvati oštećenje jetre, pa čak i smrt. Olovo i gvožđe koriste iste puteve apsorpcije. Moguće je da nastanu veliki problemi, ako se umesto gvožđa počne nagomilavati olovo.

Cink

Dnevna potreba organizma za ovim mineralom je 15 mg, ali u izuzetnim situacijama i preko 20 mg ( npr. sport, bolesti ). Cink u količinama većim od 150 g je otrovan. U organizmu ga ima 2 – 3 grama, u mišićima, kostima, zubima i koži, ali i u muškim polnim žlezdama.
U namirnicama ga najviše ima u bademu, kikirikiju, semenkama bundeve, spanaću... Cela zrna žitarica mogu obezbediti znatan unos cinka.
Skladišta cinka u organizmu ne postoje, već ga moramo unositi svakodnevno.
Učestale prehlade i osećaj umora, teško zarastanje rana, krhki nokti ( bele mrlje na noktima ), opadanje kose i problemi sa kožom sve su to činjenice koje ukazuju na mogući nedostatak cinka. Postoji mnogo studija koje govore da je cink efikasan u prevenciji prehlade. Problemi u rastu kod dece takođe ukazuju na nedostatak cinka u organizmu.
Cink aktivira funkcije preko 200 enzima u organizmu, koje učestvuju u metabolizmu organizma.
Odgovoran je za regenaraciju kože i sluzokože, a kofaktor je insulina, tj. odgovoran je za prenos i regulaciju šećera u krvi i ćelijama.
Na putu sinteze muškog polnog hormona testosterona, cink ima ključnu ulogu, pa možemo reći da cink ima ključnu ulogu za plodnost muškarca. Kod muškaraca prostata sadrži više cinka od bilo kog drugog organa. Kod muškaraca koji imaju karcinom prostate mali je sadržaj cinka u krvi. Nedostatak cinka može dovesti do poremećaja čula ukusa i mirisa, smanjenja seksualne želje. Cink je neophodan za potenciju muškaraca i zdravo funkcionisanje njegove prostate. Cink potpomaže i zarastanje rane.
Aktivira vitamin A, iz skladišta u jetri, koji je nužan za dobar vid; u slučaju nedostatka cinka se može javiti noćno slepilo. Gubitak osećaja ukusa se vezuje za cink.
Pozitivno utiče na stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, međutim previše cinka blokira dobro iskorištavanje bakra. Deluje direktno na deobu ćelija, a samim tim reguliše razvoj ćelija, tkiva i organa.
Deluje kao antioksidans, tj. vezuje slobodne radikale sprečavajući time uništavanje ćelija.

Mangan

Preporučena dnevna doza je 3 – 5 mg. Raznovrsnom ishranom se unose dovoljne količine mangana. Višak mangana se smatra štetnim, a retki su slučajevi nedostatka mangana. Mnogo mesa i mleka sprečava dobru apsorpciju mangana, zbog velike količine kalcijuma i fosfora. Dakle osobe koje se hrane biljnom hranom neće imati tih problema.
Ima važnu ulogu u pravilnom oblikovanju i održavanju kostiju, pomaže stvaranju energije, deluje kao antioksidans i pomaže normalnom zgrušavanju krvi.
Namirnice koje sadrže mangan su banane, pomorandže, jagode, žitarice, orasi, grašak, celer, zeleno lisnato povrće ( posebno spanać )...
Nedostatak mangana prouzrokuje razdražljivost.

Bakar

Dnevna potreba za ovim mineralom je do 3 mg, a u organizmu ga ima do 80 mg. Potreban je za efikasnu apsorpciju gvožđa, za regulaciju krvnog pritiska, prenos nervnih impulsa, stvaranje hemoglobina, za efikasno iskorištavanje vitamina C, za ten kose i kože, a nalazi se i u hemoglobinu. Sprečava gubitak koštane srži i smanjuje nivo holesterola. Dokazano je da je bakar jak antioksidans.
Nalazi se u grašku, pšenici, šljivama, cvekli, bananama, jezgrastim plodovima...
Manjak bakra nas vodi u anemiju, ali je i višak štetan, dolazi do opadanja kose, izaziva nesanicu i depresiju. Previše bakra umanjuje cink i obratno. Bakar je dobra prevencija, ako ne želimo sede vlasi.

Hlor

Procenjena dnevna potreba je od 750 do 1500 mg.
Reguliše odnos baza i kiselina u organizmu, potpomaže gipkost, varenje i čišćenje organizma. Želudačna kiselina je u stvari hlorovodonična kiselina, koja je potrebna za iskorištavanje belančevina.
Ima ga u maslinama, a hlorisana voda uništava vitamin E i crevne bakterije koje potpomažu varenje. Sirova hrana omogućava dovoljne količine hlora.
U slučaju manjka hlora moguće je ispadanje zuba i opadanje kose.
Veće količine hlora ( u vidu soli ) su štetne, što se sprečava izlučivanjem viška putem mokraće. U nekim zemljama se umesto hlorisanja, vrši ozoniranje vode, jer se hlor smatra veoma štetnim.

Fluor

Smanjuje kvarenje zuba, ojačava kosti.
Procenjena dnevna potreba je od 1 – 4 mg. U organizmu ga ima oko 800 mg. Dobri izvori fluora su spanać, šargarepa i peršun.

Jod

Jedan od prvih minerala, čiji je značaj otkriven. Vekovima se koristio za lečenje gušavosti (povećanja štitne žlezde).
Utiče na rad mišića i živaca, i stanje kože, kostiju, kose i noktiju. Jod potpomaže cirkulaciju i pretvaranje beta karotena u vitamin A.
Ukupno ga ima oko 50 mg u organizmu, a 2 / 3 joda se nalazi u tiroidnoj žlezdi koja kontroliše metabolizam. Kontroliše sagorevanje masti i utiče na rast.
Kada ponestaje joda, tiroidna žlezda se uvećava, a može doći i do mentalne retardacije.
Preporučena dnevna doza je 150 mcg ( u Japanskom primorju prosečan dnevni unos joda ide i do 14 mg !!).
Dobar izvor joda su crni luk, ananas, banane, trešnje, dinja, jabuka, grožđe, blitva šargarepa, spanać, praziluk, žitarice, orah.

Hrom

Procenjena dnevna potreba je od 50 do 200 mcg. U količinama većim od 1 mg hrom može biti štetan. U organizmu ga ima oko 20 mg. Zajedno sa insulinom reguliše iskorištavanje šećera u organizmu, doprema belančevine na potrebna mesta, a veoma je bitan za metabolizam masnih kiselina. Nužan je za pravilan rast. Snižava krvni pritisak.
Hrom se teško apsorbuje, pa ga je potrebno unositi u količinama, znatno većim od potrebnih. U isto vreme hrom se lako gubi iz organizma, putem mokraće, znoja, žuči, noktiju i kose.
Ima ga u malim količinama u žitaricama, u zelenom lisnatom povrću i voću.

Molibden

Dnevna potreba za ovim mineralom je do 250 mcg.
Bitan je mineral pri proizvodnji energije, i za neutralisanje sulfata iz hrane. Deo je enzima zaduženog za iskorištavanje gvožđa, a poznata je i njegova katlitička uloga pri vezivanju azota.Nužan je i za normalan razvoj, posebno nervnog sistema.
Sastavni je deo zubne gleđi, pa njegovo prisustvo sprečava karijes zuba.
Hranom se unose dovoljne količine ovog minerala, redak je deficit ovog minerala u ishrani. Nalazi se u grašku, zelenom lisnatom povrću, žitaricama...

Selen

Mora se naglasiti da je granica između koristi i štete od selena vrlo mala. Zato minimalna dnevna doza je oko 70 mcg, a maksimalna oko 400 mcg. Ima ga u žitaricama,
crnom i belom luku, paradajzu, prokelju i brazilskom orahu.
Selen se izlučuje znojenjem, pa sportisti slobodno mogu ići do gornje granice unosa. Velika količina selena se nalazi u testisima, a kako se spermom izlučuje treba ga nadoknađivati. Preveliki unos selena izaziva kožni osip i nervno rastrojstvo. Vraća mladost i snagu i deluje protiv peruti.
Poslednja istraživanja ukazuju na činjenicu, da nedostatak selena prouzrokuje degenerativne bolesti. Svrstava se u antioksidante, a pojačava dejstvo vitamina E.
Sastavni je deo mnogih enzima koji deluju u imuno sistemu.
Neutrališe dejstvo žive, kadmijuma i arsena koji smo udahnuli ili hranom uneli.
Normalizuje pokretljivost spermatozoida, a utiče i na hormon štitne žlezde. Vrlo je bitan pored cinka, za funkcionisanje prostate.

Kobalt

Kako potpomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, veoma je značajan unos kobalta, a pretpostavlja se da je dovoljna dnevna doza od 1 mcg. Kobalt je sastavni deo vitamina B12, čija je uloga podosta nerazjašnjenja.
Nalazi se u tragovima u svim biljkama, a naročito u semenkama, zelenom lisnatom povrću i voću.

Vanadijum

Preporučena dnevna doza nije određena, njegova uloga u ishrani je malo poznata, ali čini se da je veoma važna. Pretpostavlja se da utiče na stvaranje insulina. Zajedno sa kalajem učestvuje u metabolizmu masti.
Nalazi se u žitaricama, orasima i korenastom povrću.
Utiče na pravilno funkcionisanje reproduktivnog sistema i proizvodnju testosterona.
Sprečava stvaranje holesterola.

Kalaj

Glavni izvor kalaja je povrće, a preporučena količina je od 1 do 3 mg dnevno. Neophodan je za rad svih organa. Zajedno sa vanadijumom učestvuje u metabolizmu masti. Istraživanja još uvek nisu pokazala da veća koncetracija kalaja u vodi utiče na zdravlje.

Aluminijum

U organizmu ga ima oko 100 mg. Dnevne potrebe su oko 10 mg. Soli aluminijuma izazivaju zatvor.

Sumpor

Sumpor čini oko 10% svih minerala koji se nalaze u našem tijelu, i nalazi se u svakoj ćeliji. Nalazi se u svakoj ćeliji, posebno u tkivima bogatim bjelančevinama - kosi, noktima, mišićima i koži. Učestvuje u metabolizmu kao sastojak vitamina B1, biotina i vitamina B5, pomaže pri regulaciji šećera u krvi, jer je sastojak insulina i pomaže pri zgrušavanju krvi. Isto tako, poznato je da sumpor pretvara neke otrovne supstance u neotrovne, koje se zatim izlučuju iz tela,
pa ga stoga primenjujemo kao lek kod trovanja aluminijumom, kadmijumom, olovom i živom.
Grašak, kupus, beli i crni luk su dobri izvori sumpora i belančevina.
Nije zabeležen ni nedostatak ni višak sumpora kod ljudi.
Raznovrsnom ishranom, sumpor se unosi u dovoljnim količinama, a to je 1 gram.
Sumpor se koristi protiv bakterijskih infekcija i pomaže jetri pri lučenju žuči. Smanjuje nivo holesterola u krvi, a samim tim snižava pritisak. Utiče na ravnotežu količine kiseonika za funkcionisanje mozga.
Sumpor blagotvorno deluje u slučaju infekcije bronhija. On je takođe moćno sredstvo u borbi protiv alergije. Pošto univerzalno deluje, on se efikasno bori protiv astme i nekih kožnih osipa. Njegova antioksidantna svojstva pomažu u borbi protiv starenja mozga i degenerativnih bolesti. On štiti zglobove, podstičući obnavljanje hrskavice zglobova. Učestvuje u eliminaciji toksina i snabdevanju mozga kiseonikom, podstiče funkcije jetre i žuči, kao i varenje uopšte. Konačno, sumpor je oligoelement veoma važan za lepotu, naročito za kosu. Sumpor daje dlaci elastičnost i mekoću. On takođe štiti kožu glave od gljivica Mineral sumpora, sam po sebi, nalazi se u crnom i belom luku. Crna rotkva, koja se uostalom često koristi za drenažu jetre, takođe je dobar izvor sumpora. Jedite i kupus, praziluk, špargle i sušeno povrće.

Silicijum

Voće i povrće bogato biljnim vlaknima dobar je izvor silicijuma. Ima ga u trešnji i jagodi, a i u jestivoj kori raznog voća i povrća. Žalfija i slez su bogati silicijumom.
Utiče na čvrstinu noktiju i čvrstinu kose. U organizmu ga ima oko 1.4 mg, a depoi se nalaze u kostima. Prirodan lek za zapaljenja u organizmu. Silicijum dioksid je dobar izolator i stoga dobro utiče na očuvanje toplote tela tokom zimskih meseci.

Kadmijum

Taloži se u bubrezima i tu ostaje celog života. Može biti otrovan, baš kao i živa.

Bor

Za zdrave kosti i zglobove preko je potreban, jer sprečava gubitak kalcijuma. Za sada, nije baš ispitan.

Germanijum

Pretpostavlja se da utiče na pravilnu mineralizaciju kostiju.

Udopuniće se...

povratak na presnu ishranu