20. Februar 2009.

Masti su jedinjenja nerastvorljiva u vodi i oslobađaju 9 kalorija po gramu. Imaju ulogu snebdevača organizma energijom, a ako se ne iskoristi kao energija, masti se nagomilavaju u organizmu.

            Masti će se nagomilati i ako unosimo previše ugljenih hidrata. Naime ako se rezervoari glikogena prepune, počinje stvaranje masnih rezervi. Rezerve masti će organizam koristiti u slučaju da su dnevni unos glukoze i rezerve glikogena manje od potrebne količine energije.

Količina unetih masti ne bi trebalo da pređe 30% unetih kalorija. Preporučena dnevna doza zvanične medicine je 1.5 grama po kilogramu telesne težine, a da li je baš tako?

            Zasićene masne kiseline iz životinjske hrane se mogu potpuno izbaciti iz ishrane, jer raznovrsna biljna hrana sadrži sasvim dovoljno esencijalnih nezasićenih masnih kiselina, koje su potrebne za normalno funkcionisanje. Zasićene masne kiseline se na sobnoj temperaturi nalaze u čvrstom stanju, dok se nezasićene nalaze u tečnom. Esencijalne masne kiseline organizam ne može proizvesti pa ih moramo unositi putem hrane. Njihov nedostatak se odražava na rast, na funkcionisanje nervnog sistema, a na koži se mogu javiti problemi. Neki ih zovu i vitaminom F, mada to nisu vitamini u klasičnom smislu. Orah (20mg na 100g) i badem (10mg) i ostali orašasti plodovi su odlični izvori nezasićenih masnih kiselina.

Holesterol je supstanca masne prirode, koju organizam koristi u različitim hemijskim procesima. Za održavanje našeg zdravlja, organizmu je potrebna određena količina holesterola, koju je sposoban sam da sintetiše. Povišen nivo holesterola, koji nažalost, mnogi od nas poseduju prilično je štetan. Ova suvišna količina holesterola, koju organizam ne može iskoristiti, dospeva u krvotok. U krvnim sudovima nastaju naslage holesterola. Ove naslage se polako, iz godine u godinu povećavaju. Posledica je: zadebljanje zida arterije, kao rezultat stvorenih naslaga. Manje krvi i kiseonika dospeva do srčanog mišića. Zbog toga srce mora da radi jače. Srčani infarkt nastaje usled velikog začepljenja arterije. Postoje dva tipa holesterola: dobar i loš. Dobar holesterol se upućuje u jetru, gde se razgrađuje u žučnu kiselinu, a zatim izbacuje iz organizma.

             Koliko god je moguće, treba smanjiti unos hrane bogate holesterolom,
ili zasićenim mastima - ove masti najviše utiču na povećanje nivoa holesterola!

            Ulja su važan sastojak zdrave ishrane i ona se mogu naći u semenkama i raznom voću i povrću. Zato je bolje izabrati razno voće i povrće nego meso i mlečne proizvode koji u sebi sadrže mnoštvo zasićenih masnoća, odnosno holesterola, što je pravi otrov za ljudski organizam. Normalna količlina holesterola u krvi je od 2.87 do 6.7 mmol/l, a triglicerida od 0.82 do 1.71 mmol/l. Trigliceridi su neutralne masti.

Masti usporavaju proces varenja i stvaraju osećaj sitosti.  Od svih sastojaka u hrani,  masti se najteže vare i opterećuju funkcionisanje dva osnovna organa za varenje: jetru i pankreas.
Zbog toga se u slučajevima upale jetre i pankreasa preporučuje se ishrana sa malo masti.

U tankom crevu pod dejstvom žuči, i lipaze u pankreasnom soku, masti se rastvaraju na glicerin i masne kiseline. Na taj način masti iz creva prelaze u krvotok.
U jetri i masnim tkivima organizam ih objedinjuje i sintetizuje.

Mnoga ispitivanja upućuju na to da je ishrana bogata mastima glavni razlog oboljenja prostate.

povratak na presnu ishranu