7. Januar 2011.

Sagorevanjem, ugljeni hidrati daju 4 kalorije po gramu. U ugljene hidrate spadaju šećeri i skrob.
Glavni su čovekov izvor energije, čak i do 70 % energije se dobija iz ugljenih hidrata. Procena je da je dnevna potreba za ugljenim hidratima oko 4 grama po kilogramu telesne težine. Sve što organizam ne iskoristi kao energiju, taloži se u vidu rezervi (za to se dodatno potroši jedna kalorija po gramu), a kada se rezerve popune, pretvaraju se u masti i talože u vidu masnog tkiva.

Glikogen (rezervni polisaharid) se kod kičmenjaka (time i kod čoveka) skladišti u jetri i mišićima. Kada se u krvotoku pojavi višak glukoze, jetra od glukoze sintetiše glikogen (taj proces je pod kontrolom insulina). Kada nivo glukoze u krvi padne, u jetri dolazi do razgradnje glikogena u glukozu, koja zatim prelazi u krvotok.
Iz krvotoka glukoza prelazi u ćelije, pod kontrolom hormona insulina (luči ga pankreas), koji neutrališe glukozu.

U ćelijama se razlaganjem glukoze oslobađa energija neophodna za njihov normalan rad.
Sagorevanjem glukoze stvara se energija koja pokreće organizam, kroz grčenje mišića,
proizvodi se toplota i razvijaju se moždane funkcije.

Kada oboli pankreas, pa se insulin nedovoljno izlučuje, dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, dok istovremeno ćelije nemaju dovoljno glukoze. Oboljenje nastalo usled toga je dijabetes (šećerna bolest) – smrtonosna bolest, ako se ne leči. Dijabetičari insulin ne uzimaju oralno (preko usta), pošto bi, kao vrsta proteina,
bio razložen u crevima.

Ugljeni hidrati se dele na: monosaharide, disaharide i polisaharide.

U monosaharide koji se nalaze u voću, spadaju glukoza i fruktoza.

Disaharidi, koji sadrže dva molekula monosaharida, se iskorištavaju tako što ih organizam razlaže pomoću enzima na glukozu i fruktozu. Najpoznatija je saharoza, koja se nalazi najviše u bananama,
a naravno i u ostalom voću.

U polisaharide spadaju skrob i celuloza. Polisaharidi se obično nalaze u zrnu žitarica i krtolastom povrću.

Skrob je lanac glikoze koji razlažu enzimi amalaze, koje se nalaze u pljuvačnoj žlezdi i pankreasu.
Skrob je najvažniji izvor energije za čoveka.

Celuloza je polisaharid, koji naš organizam ne može da iskoristi za energiju, ali je dobar čistač organizma,
 jer se ispunjava vodom, bubri, a samim tim inicira bolju peristaltiku creva i češće i lakše pražnjenje.

Monosaharidi brzo prelaze u krv, pa se i zato zovu instant energija, dok ostali ugljeni hidrati znatno sporije prelaze u krv, što je povoljnije za funkcionisanje organizma.

Trkači na duge staze, dan pre trke koriste špagete i ostale testenine za stvaranje energetskih zaliha.
Moj primer govori da je verovatno i presnom ishranom moguće naskladištiti dovoljno energije.

Od prirodnih ugljenih hidrata se ne može ugojiti, ali od belog šećera i belog brašna (veštački ugljeni hidrati) može. Do pre par vekova u čovekovoj ishrani nisu postojale ove dve stvari. Gušterača burno reaguje kada naiđu rafinisani ugljeni hidrati na preradu, pa počinje da luči veće količine insulina, hormona koji nas čini debelim.

povratak na presnu ishranu