2. Jul 2009.

Cela priča oko presne ishrane se u stvari vrti oko enzima. Otkrio ih je 1940. godine Hauel.
Međutim nikada se javno ne priča o njima, niti se promovišu jer se ne mogu proizvoditi industijski.

Enzime još i nazivaju dobrim duhovima, zbog svoje prikrivene efikasnosti, pravi poklon prirode ljudima.
Enzimi upravljaju hemijskim procesima u ljudskom organizmu, i ne mogu se proizvesti industrijski.
Bez enzima nema deobe ćelija, rasta i razmnožavanja.

            To je samo nekoliko tvrdnji, rekao bi neko. Zato niko nije ni obraćao pažnju na enzime. 
Ali kada sam pročitao prvi put o ovim stvarima, to sam prihvatio bez ikakvog traženja dokaza i rešio da sve to isprobam na sebi. Matematičari i ne mogu drugačije, ovakve stvari nazivaju aksiomama! I ne mogu me obeshrabriti oni, koji misle drugačije, tj. koji su naučili drugačije.
Uostalom sistem prirodnih zakona je jednostavan, a ova priča se uklapa u sve to.

 Postoje dve vrste enzima: unutrašnji i spoljašnji.

Unutrašnje proizvodi sam organizam, dok se spoljašnji unose hranom. Unutrašnji nastaju u žlezdama organa za varenje, pa samim tim regulišu i varenje. Egzogeni su zaduženi za ćelijski metabolizam i smatraju se važnijim od vitamina. Vitamine možemo smatrati pomoćnim supstancama u službi enzima. Ako više enzima damo našem telu, dajemo više života. Prvenstveno bih naglasio veću izdržljivost i veću sposobnost odbrane organizma od bolesti, znači naš imunološki sistem se nalazi na veoma visokom nivou.

 Moje male priče:

1. 
Već na prvoj godini studija u svojoj devetnaestoj godini, pred prvi ispit imao sam velike bolove u stomaku. Odem kod lekara, i kao grom iz vedra neba – čir na dvanaestopalačnom crevu veličine koštice trešnje. Naravno lekar je odmah to pripisao mojoj nervozi pred ispit, mada ja to ne bih tako opisao. I onda godinama lekovi, sve dok nisam rešio da sam sebi budem lekar, jer sam primetio da mi neke vrste hrane smetaju, a neke prijaju. Izbacio sam sve što mi je smetalo ( a to sam veoma voleo ), počeo da postim sve više i više i odmah izbacio lekove. I to je bio recept koji dobija; pravi lek. Da napomenem da se tada ni fizički ni psihički nisam baš opterećivao, a pojavio se čir. Sada je situacija drugačija; možda i previše fizičke aktivnosti
i previše napetosti, a čira na sreću nema.

2.
Godinama unazad patio sam, od proleća pa nadalje od alergijske kijavice. I tako godinama. Zamislite samo situaciju u školi, dok držim čas, a ja sav crven od kijanja, oči krvave. U nizu i po više desetina puta kinuti, pred učenicima, sa obaveznom maramicom u rukama. U par ekstremnih perioda sam se razmišljao da ostavim prosevetu, jer je svaki nastavnik na pozornici i on je uzor deci, a ne neko kome bi se podsmevali.
A onda sam počeo da menjam režim ishrane, a kasnije sam počeo da trčim. To su jedine dve stvari koje sam promenio, a kijavice nema više godinama. Da li su drugačija hrana ili fizička aktivnost ili obe stvari zajedno uticali da više kijavice nema, to ne znam. Sve je ko rukom odnešeno.
Čak ni običnih nazeba, niti glavobolje. Kod lekara ne idem godinama.

3.
Jednom se probudim ujutro da krenem na maraton, a ja malo vruć. Izmerim temperaturu; oko 38. Rešim da istrčim maraton u takvom stanju. Razmišljam: moj organizam se bori, to je jedna obična mala bitka. Istrčim maraton i kad se vratim kući nema temperature. Naravno to ne znači da svi koji pročitaju ovo, treba da istrče maraton kada imaju temperaturu, ali ovo je samo jedno malo iskustvo.

 Enzimi utiču i na pravilnu regulaciju telesne težine. Enzimi stvaraju preduslove za čišćenje krvi i organizma od svakojakih opasnih materija koje se nalaze u našem telu.

Ukratko možemo reći da stvaraju ambijent, za kvalitetan život, a kod onih koji boluju, uslov za lakše lečenje. Enzimi se ne kupuju u tabletama, niko vam ih ne prodaje, a tako su bitni. Za njih nema reklame, jer niko nema interes da to radi. Pričajući o presnoj ishrani mi u stvari pričamo o zdravom životu, proizvodima sa pijace.

Smatra se da kalcijum, fosfor, gvožđe i sumpor, kao i mnogi drugi ne mogu normalno da učestvuju u metabolizmu bez prisustva enzima. Možda je razlog i to što su mineralne materije organski vezane za enzime. Termički obrađena hrana pospešuje taloženje otpadnih materija i kiselina koje dospevaju u krv.

Međutim organi nisu dorasli da izbace celokupan otpad van organizma. Stoga se on taloži na raznim mestima. Neke kiseline se gomilaju u tkivima mišića i zglobova i tu se kristališu, pa nastaju razne bolesti kao reumatizam i artritis. Kamen u žuči i visok krvni pritisak je takođe posledica loše ishrane.

Enzimi sprečavaju kvarenje zuba.

Enzimi se sastoje od proteina, a na preko 65 stepeni, većina, čak i oni najotporniji, su neupotrebljivi.

Postoji preko 10 000 vrsta enzima.

povratak na presnu ishranu