Metabolizam je proces stvaranja energije u telu
i on održava život.
Energiju u ishrani ćemo izražavati u kcal na 100
grama po vrsti hrane.
Postoji i druga merna jedinica, kJ, a odnos prema kcal je sledeći:
1 kcal = 4,2 kJ
Gorivo našeg organizma
jesu ugljeni hidrati, masti i belančevine.
Ugljeni hidrati i belančevine oslobađaju 4
kcal po gramu dok
masti oslobađaju 9
kcal
po gramu.
Belančevine se duže vare, dok su ugljeni hidrati instant
energija.
Ugljeni hidrati se
skladište u jetri i mišićima u obliku glikogena,
koji je u stvari skladišna forma ugljenih
hidrata. Po potrebi iz jetre glikogen se
pretvara u glukozu koja brzo sagoreva i koristi
se kao energija.
U jetri je moguće
imati energetskih rezervi oko 2000 kcal (u
mišićima 1400 u jetri 320 i krvi 80 kcal), što
je dovoljno za trčanje od oko 30 km (podatak
zanimljiv za one koji se bave trčanjem). Svi
maratonci obično i kažu da se maraton trči posle
tridesetog kilometra.
Tada obično nastupa kriza, i to energetska kriza,
koju organizam treba da reši.
Mišići su takođe
skladišta glikogena (energije). Neutreniran
mišić ima 13g/100g,
dok utreniran mišić ima i do 40g/100g mišića.
U organizmu postoje rezerve masti, koje u
nedostatku ugljenih hidrata koristimo kao
energiju. Međutim mehanizam za iskorištavanje
masti je mnogo komplikovaniji, samim tim i
sporiji. Dok se uspostavi funkcionisanje
organizma u ovakvim uslovima, trkač oseća
strahovit napor. Po mnogima strategija u
maratonu je da se optimalno utroše ograničene
zalihe glikogena, a samim tim da i napor koji će
uslediti u zadnjim kilometrima trke ne bude tako
dramatičan.
Veruje se da višak
kalorija uglavnom donosi probleme.
Tek ću obrađivati ovu temu …
povratak
na presnu ishranu
