2. Jul 2009.

Naučno je dokazano (?) da je čovek kao biće plodojed ili preciznije biljojed i da mu ni organi za preradu (vilica), a ni organi za varenje (želudac i creva) nisu predviđeni za konzumiranje mesa i mesnih prerađevina.

Probajte nešto novo i neobično; sigurno će vam se barem delimično (ako ne i u celini) dopasti, jer efekti su vidljivi već nakon nedelju dana: osećaćete se lakši, vedriji, dinamičniji i kreativniji. Naravno ako je suditi po meni, i kako ja sebe osećam. A čak i da ne verujete u sve to, ništa vam se neće negativno desiti za tih nedelju dana. Pretpostavljam da nas današnja ishrana čini sitima, a ne zdravima.

Vreme provedeno oko pripreme hrane se smanjuje na minimum, a samim tim ostaje više vremena za toliko mnogo aktivnosti koje nas čine srećnim. Kada jednom uspostavite sistem unošenja sirove, sveže i pravilno kombinovane hrane, primetićete veliku uštedu u vremenu potrebnom za pripremanje
i smanjenju količine hrane neophodne organizmu.

Postoje različite faze ishrane: varenje, upijanje i sagorevanje (metabolizacija).

Preko sluzokože tankog creva sve hranljive materije dospevaju u krvotok.

Pokretači mnogih hemijskih reakcija u organizmu su vitamini i minerali
(oligoelementi). Ali enzimi, su ključna stvar koju ću često napominjati.

Ono što ja radim je da ne kombinujem namirnice, kad jedem jednu vrstu sa njom završim, a zatim prelazim na drugu. Nekad je pauza između raznih unosa veoma mala, ali je postignut slojeviti unos hrane. Salate su dakle za mene strana stvar, jer ne mešam namirnice, a i ne gubim vreme oko pripreme. Napravim malu pauzu, makar minut između dve vrste namirnica, da bih svoj želudac  bar malo odmorio i pripremio za novi izazov. Hranu treba uzimati u celom stanju, ako to dopušta stanje zuba, u suprotnom je treba možda sitno pripremiti (što ja ne činim), ali neposredno pre obroka, jer će stajanjem na vazduhu izgubiti svoja stvojstva.

Biljna ishrana isključuje gojaznost, najopasniju bolest, koja inicira niz drugih bolesti. Čak je i zvanična medicina uvrstila gojaznost u red bolesti. Otpornost na zamor je veća kod ljudi koji se hrane biljnom hranom.

Nešto što sam takođe primetio da je i spavanje OK, lako se uspavam, gotovo momentalno, a kratko i spavam, možda 5 – 6 sati u proseku. Lako se probudim ujutro. Razlozi su možda u načinu ishrane;
možda su alkohol i kafa, glavni protivnici spavanja.

Čovek koji se hrani sirovom hranom nikada nije gladan, upotrebljava taman toliko hrane koliko mu i treba.  Kažu da je normalnom zdravom organizmu odraslog čoveka potrebno je 2,5 kg biljne hrane dnevno.
 I to sirove hrane, a ja bih je nazvao žive hrane.

            Pravilno žvakanje hrane je veoma bitno. Hranu žvakati dok ona ne postane tečna, pomešana sa pljuvačkom. Kada je progutamo, dobro sažvakana hrana ima veliku površinu u odnosu na količinu i brže izaziva osećaj sitosti jer se želudačni sok brže istroši na većoj površini.

Zapamtih reči mog prijatelja; hrana se pije, a voda se jede!

Narod Hunza na Himalajima se hrani na ovaj način; i svi su stogodišnjaci.

Zvanična medicina kaže da je najbolji odnos u ishrani belančevina, masti i ugljenih hidrata 15:30:55 %.

Žitarice zglobovima obezbeđuju dovoljno masnoća za obnavljane vezivnih tkiva koja najviše stradaju kod zglobova.

Zašto biljna hrana?

Vilica

Mala usta

PH vrednost pljuvačke u ustima

Dužina creva

Veliki želudac, kod mesoždera je želudac okrugao

Oblik zuba

povratak na presnu ishranu