26. Mart 2008.

Bolesti su sastavni deo našeg života, neke su lake, neke teške, ali u svakom slučaju one u velikoj meri utiču na kvalitet našeg života. Medicina se u današnje vreme, rekao bih, onako matematički, bavi posledicama, a ne otklanja uzroke. Ključna stvar ka dobrom zdravlju bi ipak trebala da bude prevencija, tj. naš pozitivni odnos prema svemu što je povezano sa zdravljem, pre pojave samog problema. Zato bi smatram, zadatak medicine u budućem periodu bio, nalaženje efikasnih načina prevencije mnogih bolesti.

U telu čoveka postoje milijarde ćelija. Dnevno se gasi na milione, a toliko se i stvara, što je prirodan proces. Hrana ima veliki uticaj na taj proces i mnogo toga zavisi samo od nas.

Još je poznati grčki lekar Hipokrat rekao: Tvoja hrana biće tvoj lek.

Rak spada u najčešće uzročnike smrti. Polovinu od ukupnog broja slučajeva raka, mogle bi da spreče promene u ishrani i načinu života. Ima mnogo različitih vrsta raka, ali u osnovi, svi oblici ove bolesti uključuju abnormalno razmnožavanje ćelija.

Da bi se razumelo šta je to rak i zbog čega predstavlja takvu pretnju, zamislite svoj organizam kao veliku fabriku koja zapošljava milijarde radnika; u ovom slučaju, radnici su svaka pojedinačna ćelija. Ćelije su tegleći konji organizma; sastavni su delovi praktično svih telesnih funkcija. Tokom našeg života, ćelije neprestano rastu, obnavljaju se, transformišu unesenu hranu u energiju i popravljaju štetu nanesenu organima i tkivima organizma. Srž ove aktivnosti jeste umiranje i regeneracija miliona ćelija svakog dana.

Ćelije se razlikuju po različitim zadacima koje izvršavaju unutar organizma. Na primer, ćelije pluća imaju odredenu ulogu u disanju, dok ćelije srca imaju zadatak da održavaju neprekidno kucanje ovog vitalnog organa. Unutar ovih sistema, ćelije ,,gledaju svoja posla", što znači da se svaka ćelija pridržava svog mesta, veličine i odgovornosti. Kancerozni proces počinje zastranjivanjem jedne ćelije, koja doživljava mutaciju, to jest, podleže promeni i počinje divlje da se umnožava. Ove ,,loše" ćelije zaboravljaju na svoju namenu i, rastući, ugrožavaju susedne grupe ćelija, lišavajući ih dragocenih hranljivih sastojaka. Ukoliko se dozvoli da ove abnormalne ćelije nesputano rastu, one naposletku poubijaju zdrave ćelije, uništavajući tako kompletne sisteme važnih organa.

Da se vratimo na analogiju sa fabrikom; to je kao kada bi jedna grupa radnika sa montažne trake krenula da zauzima druge delove te trake, ne dozvoljavajući radnicima koji na njima rade da obavljaju svoj posao. U stvarnom životu, montažna traka bi na kraju bila zatvorena i ne bi više radila. U telu, kancer može da napadne različite sisteme organa, čineći nemogućim normalno funkcionisanje vašeg organizma. Zašto i kako ove kancerozne ćelije podivljaju? Postoji mnogo teorija o tome zašto ćelije postaju maligne (zloćudne), ali tek nekoliko konkretnih odgovora. Znamo da su neki tipovi kancera nasledni. Medutim, za većinu slučajeva kancera se veruje da nemaju veze sa genetskim nasledivanjem. U srvari, procenjuje se da je najmanje polovina svih slučajeva kancera prouzrokovana faktorima iz živorne sredine, kao što su pušenje, prekomerno piće, ishrana i način života. Ono što je naročito interesantno jeste činjenica da je sprovedeno veoma mnogo istraživanja posvećenih ulozi koju razne vrste namirnica i dodataka mogu da imaju u držanju raka na odstojanju.

Sirova hrana kao lek za rak.  Postoje novi  dokazi o tome da enzimi, vitamini, minerali i jedinjenja koja su prirodan sastojak voća i povrća, mogu da spreče mnoge različite bolesti, uključujući i razne oblike raka. Na primer, mnoge namirnice sadrže prirodne antioksidanse koji mogu da doprinesu zaštiti od kancerogenih elemenata u našoj životnoj sredini, koji podstiču formiranje slobodnih radikala u organizmu.

Slobodni radikali su nestabilni atomi kiseonika koji se spremno vezuju za druge atome. Kad se slobodni radikali vežu sa drugim atomima, emituju energiju koja može da nanese štetu zdravim ćelijama i navede ih na mutaciju. Postoje dve vrste antioksidansa; neki se umešaju u različirim stadijumima kako bi sprečili formiranje slobodnih radikala, dok drugi, zvani skupljači otpada slobodnih radikala, pročešljaju sve ono što bi slobodni radikali mogli da pronesu kroz organizam pre nego što uspeju time da mu nanesu štetu. Za duvanski dim, zagađivače, rastvarače i pesticide se veruje da doprinose formiranju slobodnih radikala.

Postoji veliki broj antioksidanasa, kao što su vitamin C, vitarnin E, selen, cink i bakar, i neka jedinjenja, kao što su likopen i lutein, oba članovi porodice karotenoida, grupe koja sadrži više od 600 jedinjenja koja se u prirodnom stanju nalaze u voću i povrću. U nameri da prirodnim putem uzimate što više antioksidansa, dnevno morate da konzumirate što više voća i povrća. Retki su oni koji konzumiraju voće i povrće u zaista dovoljnim količinama.

Kod ljudi koji se hrane biljnom hranom rak debelog creva je potpuno nepoznat.

Karotin ( obojeno povrće ), antioksidansi ( vitamini A, C i E ) i enzimi ( iz kupusa i zelene salate ) deluju na benzospirin, izazivač raka, a biljna ishrana uopšte ne sadrži kancerogene materije.

Zdravlje ugrožavaju natrijum-nitrat i natrijum-nitrit, hemikalije koje se koriste kao konzervansi za usporavanje kvarenja suvog mesa i mesnih proizvoda, uključujući šunku, slanine, salame, dimljene kobasice i ribu. Ove hemikalije daju mesu svetlocrveni izgled tako što deluju na pigmente krvi i mišića. Bez njih bi prirodna svetlosmeđa boja mesa odvratila potrošače.

Nažalost, ove hemikalije ne prave razliku između krvi ubijene životinje i krvi živog čoveka, te su stoga mnoge osobe koje su slučajno bile izložene prevelikim količinama, umrle usled trovanja. Čak i male količine mogu biti opasne, naročito za malu decu.

Zanimljiv je podatak da su najslabija tačka ljudske anatomije – creva.

Dijabetes ( šećerna bolest ) je retka kod ljudi koji se hrane biljnom hranom. Kod dijabetičara je oštećen pankreas ( gušterača ). Kada nivo šećera u krvi padne, glikogen se u jetri razgrađuje u glukozu, ulazi u krvotok, a sredstvo koje je neophodno za taj proces je hormone insulin, koji luči pankreas. Kada oboli pancreas, insulin se nedovoljno luči, šećer u krvi se nagomilava, dok ćelijama šećer treba.

Insulin kao vrsta belančevina se prilikom lečenja ne unosi oralno, jer bi se u crevima razgradio.

Ali uzrok dijabetesa mogu biti i hipofiza, koja luči hormone koji sprečava sagorevanje ugljenih hidrata, zatim kora nadbubrežne žlezde, koja usporava stvaranje insulina.

Jetra ima ulogu skladištenja glikogena, koji po potrebi pretvara u glukozu i pusta je u krv. Ako oboli jetra, eto problema.

Može se smatrati da je uzrok dijabetesa ne nedovoljna proizvodnja insulina, već preveliki unos hrane, a samim tim i gojaznost.

Sirova ishrana, nas retko odvodi u gojaznost i prejedanje.

Kod zdravih ljudi nivo šećera u krvi je 80 – 120 mg. Kod dijabetičara prelazi čak 500 mg.

Šta preduzeti kao preventive? Pravilna ishrana ( presna ishrana ) i kretanje                   ( sport ), preporuka je lekara kada je bolest već uzela maha.

Što nebismo probali takav stil života dok nema nikakvih problema?

Astma 

Novija istraživanja pokazala su da ljudi koji se hrane biljnom hranom ređe obolevaju od alergijskog tipa astme. To se objašnjava povećanim unosom nezasićenih masnih kiselina ( biljne masti ), koje čine disajnu cev manje osetljivom na alergene i procese zapaljenja.

Žitarice, voće i povrće utiču povoljno na ljude obolele od astme.

 Leukotrien je materija koja je odgovorna za suženje disajnih puteva u astmatičara. Ona se u organizmu stvara od životinjskih masti. Ako unosimo masti biljnog porekla ( lešnike, orahe, bademe ), u našem organizmu stvoriće se druga materija koja će izazvati širenje disajnih puteva. Onaj ko ima astmu treba da promeni način ishrane, jer će tako bitno promeniti težinu bolesti i učestalost astmatičnih napada.

Kandida 

Kandida je gljivica koja je prisutna u digestivnom sistemu čoveka. Problemi nastaju kada se ona
nađe na bilo kom drugom mestu u organizmu.

Razlog je preterana upotreba visokoprerađene hrane, kao i namirnica kojima je dodat šećer.

Obično, kada se otkrije ovaj problem, zabranjuje se bolesniku upotreba šećera I svih zaslađenih namirnica, namirnica od belog brašna, pekarskih proizvoda, pirinča…

Zašto to ne bismo poslušali preventivno?

Setite se; četiri bele smrti: šećer – so – brašno – mast.

Sjajna kosa je znak dobrog zdravlja.

Bubrezi su filteri, a filtriraju krv.

Boja mokraće otkriva kakvo je stanje krvi.

Dodaću još o drugim bolestima koje su u vezi sa ishranom …

povratak na presnu ishranu