|
13. Novembar
2007.
Jedno od
često postavljanih pitanja od strane mnogih je:
kako presnom ishranom unosiš proteine?
A ja
postavljam pitanje: koliko proteina je dovoljno
uneti dnevno?
Belančevine
se ne talože u organizmu kao masti i ugljeni
hidrati pa se moraju unositi.
Nekada se je
govorilo da je obavezan dnevni unos proteina 2.5
grama po kilogramu telesne težine.
Za sportiste se ta preporučena količina kretala
i do 3 grama.
I šta se desilo u međuvremenu, posle samo
dvadesetak godina?
Preporučena količina belančevina je 0.65 – 0.75
grama po kilogramu telesne težine,
i to je preporuka zvanične medicine. A kolika je
stvarna potreba, možda je još i manja?
Jedno je
sigurno; medicina još mnogo toga o čoveku i
njegovom funkcionisanju pretpostavlja, i u svemu
tome luta iz jedne krajnosti u možda drugu. I to
zato, jer je praksa pokazala da su skoro sva
moderna društva stvorila ljude koji su gojazni,
a tome su ponajviše doprinele belančevine
i njihov prevelik unos iz hrane životinjskog
porekla. Prekomerno unošenje
belančevina
može da dovede do smanjenja kalcijuma u
organizmu, čak i do osteoporoze!
Pogrešna je
pretpostavka da životinjska hrana ima monopol
nad proteinima.
Kako se u svemu tome onda snalazi slon, nosorog
ili bik?
Ono što je
zabrinjavajuće je isuviše velika veza između
današnjih čestih
i to teških
bolesti i konzumiranja belančevina iz mesa.
Belančevina
iz biljaka drže holesterol u krvi na niskom
nivou, što je preduslov dobrog zdravlja.
Žitarice,
koštuničavo voće i mahunarke su odlični izvori
proteina. Orasi, kikiriki, badem i lešnik imaju
odličan sastav aminokiselina od kojih se sastoje
belančevine.
Čoveku je
potrebno 20 vrsta aminokiselina, a njih 8
čovekov organizam ne može da sintetiše. Do skora
se smatralo da jedino namirnice životinjskog
porekla sadrže kompletne belančevine, tj. svih 8
vrsta esencijalnih amino kiselina. Carstvo
povrća je odličan izvor belančevina, i tu ih
čovek dobija direktno, a ne iz druge ruke,
jedući namirnice životinjskog porekla. Raznolika
biljna ishrana obezbeđuje osam esencijalnih
aminokiselina koje su potrebne čoveku za njegovo
funkcionisanje.
Uvek je bolje
robu nabaviti direktno od proizvođača, nego od
preprodavca!
Osim
toga čovek ne apsorbuje direktno belančevine,
već ih mora razgraditi na aminokiseline koje
kasnije bira i sintetizuje u belančevine, lance
aminokiselina.
17%
ukupne mase čoveka su belančevine, a njihova
optimalna količina u krvi je 8 grama po litru.
Belančevine iz biljaka imaju osobinu da su
nevezane za masti.
Za razliku od ugljenih hidrata i masti,
belančevine sadrže i azot.
Belančevine su i izvor energije, i daju 4
kcal
po gramu. Ako se unosi dovoljno ugljenih hidrata
zaštitiće se belančevine od njihovog
iskorištavanja kao energije.
Ako
postoji energetski deficit u organizmu,
belančevine se pretvaraju u glukozu,
a zatim u energiju. Intezivna fizička aktivnost
ne povećava potrebu za belančevinama.
Belančevine ponajviše služe za rast i obnovu
tkiva.
Nastaviće se i dopuniće se ...
povratak
na presnu ishranu
|
